
Светом литургијом у подгоричком Саборном храму данас се обиљежава четврта годишњица упокојења Митрополита Амфилохија Радића који се упокојио 30. октобра 2020. године, у 8:20 часова, у Клиничком центру Црне Горе.
Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. По његовој жељи на сандук је стављена земља из родне Мораче, а ковчег посут земљом са Косова и Метохије.
Од петка 30. октобра, када су његови земни остаци испраћени од стране медицинских радника из Клиничког центра Црне Горе, до недјеље 1. новембра, десетине хиљада вјерних се опраштало од свог духовног оца, који је тридесет година био на трону Светог Петра Цетињског.
Ковчег са земним остацима дуж цијелог пута од Цетиња до Подгорице народ је дочекивао на кољенима.
Својом бесједом на дан увођења у Трон цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру, Митрополит Амфилохије је предочио све оно што ће наредних тридесет година бити његова мисија, а он достојан свога звања и призвања.
,,Оно што је потребно сваком народу и свакој земљи, то је да – вјечна свјетлост засија, да се љубав зацари, да истина Божја обасја људске умове и људска срца, да братске ране зацијеле праштањем и узајамним мирењем. Нарочито је то потребно мојој браћи Црногорцима, јер нигдје се није толико зла испртило… Много је и притајене мржње, из тог и таквог братоубиства рођене и проливене братске крви – ране наопаке, бремените новим омразама, диобама и непочинствима…
Као и у својој првој бесједи са трона цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године, тако и у своме последњем јавном обраћању 9. октобра 2020. године из Клиничког центра, Митрополит је позвао на љубав, братољубље и богољубље и подсјетио на скрнављење ловћенске светиње.
У оквиру манифестације „Дани Митрополита Амфилохија” синоћ је у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржано представљање књиге „Литургијска песма града и пустиње – предавања, бесједе, сјећања” о почившем архимандриту Луки (Анићу), некадашњем игуману Цетињског манастира и Дајбаба чији је приређивач Слободанка Грдинић.