Фото: ЦГО
Центар за грађанско образовање (ЦГО) одаје почаст невиним жртвама злочина током војно-полицијске операције „Олуја“, која је спроведена од 4. до 7. августа 1995. године, и изнова опомиње на значај и обавезу откривања истине о несталима, процесуирања ратних злочина и правде за жртве као трајне дужности свих влада у региону, саопштио је Дамир Суљевић из те организације,
Подсјећа да су током трајања ове операције, хрватске снаге спровеле системске злочине над цивилним становништвом српске националности и њиховом имовином, при чему је око 250.000 Срба протјерано, уз масовно уништавање и пљачку њихове имовине, и касније онемогућавање повратка. Подаци Хрватског хелсиншког одбора за људска права из 2001. године, указују да је 677 цивила убијено током и непосредно након операције „Олуја“. У евиденцији Д.И.Ц. „Веритас“ налазе се имена 1.893 грађана и грађанки Хрватске српске националности, који су погинули или нестали током операције „Олуја, а међу којима је било 1.236 цивила.
“Нажалост, ни након 29 година правда у овом случају није задовољена, јер је изостало процесуирање већине тих злочина и кажњавање одговорних”, наводи се у саопштењу.
Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), 2008. године за злочине над српским становништвом у „Олуји“ оптужени су Анте Готовина, заповједник Зборног подручја Хрватске војске Сплит и главни оперативни заповједник операције “Олуја” у јужном дијелу подручја Крајина, затим Иван Чермак, заповједник Зборног мјеста Книн и Младен Маркач, заповједник Специјалне полиције МУП-а Републике Хрватске.
“Првостепеном пресудом, из 2011. године, Готовина и Маркач су осуђени на 24 и 18 година затвора за ратни злочин и злочине против човјечности, док је Чермак ослобођен, да би након жалбе, наредне године, Готовина и Маркач били ослобођени од кривичне одговорности. Ова пресуда је изазвала доста контроверзи јер су Расправно и Жалбено вијеће МКСЈ – на основу истих чињеница и истог права – дошли до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима о којима су се на суђењу спорили оптужба и одбрана. Важно је нагласити да ти закључци не доводе у питање утврђене чињенице о томе шта се догодило током и након операције Олуја”, каже Суљевић.
Дио тих чињеница доступан је на сајту РЕКОМ Мреже помирења, кроз изводе из пресуда МКСЈ и судова у Хрватској, изјаве жртава пред МКСЈ и са РЕКОМ форума за транзициону правду у постјугословенским земљама, извјештај Фонда за хуманитарно право „Бомбардовање избегличких колона током ‘Олује’ – август 1995.“, дигитални наратив „Присилна мобилизација избеглица“, као и интерактивни наратив Центра за транзицијску правду СЕНСЕ и Српског народног вијећа у Хрватској „Олуја у Хагу“.
“Жртве „Олује“ остају без правде било да данас живе у Хрватској, Србији или Црној Гори. У Србији, гдје их је највише избјегло, цивилни инвалиди и породице жртава „Олује“ немају финансијску, здравствену и психосоцијалну подршку институција, иако се њихова трагедија и на званичном нивоу у овој држави обиљежава и злоупотребљава”, посјећају из ЦГО-а.
ЦГО позива надлежне органе држава региона позива да кроз своје дјелованје осигурају да сјећање на овај злочин буде утемељено на чињеницама, али и учине све што је у њиховој моћи да се правда задовољи.
