На Божић је обичај да се дарујемо.
Ова традиција сеже не само до слике Светог Николе, који је постао прототип Деда Мраза захваљујући свом љубазном и великодушном срцу. Она такође има еванђелске корене. Како Свето Писмо каже, три мудраца са Истока дошла су да се поклоне новорођеном Христу. Звали су се Каспар, Балтазар и Мелхиор.
То су били учени људи који су изучавали звезде на небу. Донели су дарове Малом Исусу – злато, тамјан и смирну.
– Злато му је намијењено као Цару царева.
С једне стране, то је симбол данка који поданици доносе свом владару. С друге стране, злато се одувек користило за израду најлуксузнијих ствари, а често је служило и за украшавање светих моштију. Поред тога, злато је и симбол мудрости (“златне речи”, “тишина је злато”) и вечности (због чињенице да се овај метал не квари током времена). Сва ова својства и значења дају веома дубоко разумевање зашто је злато донето као дар Христу.
– Тамјан, скупа ароматична смола, намењено је Христу као Богу и Првосвештенику. Овај тамјан се традиционално користи за кађење које обавља свештено лице. Тако је симболично изражено поштовање човека према Богу.
Осим тога, кађење подсећа да Дух Свети, трећа ипостас Бога Тројице, пребива свуда у свету. – – – Мудраци су дали Смирну, погребни тамјан, Христу као Ономе који мора да умре за људе. Можда су знали из пророчанстава, каква ће бити судбина Месије, да ће издржати прогоне и страдања, узаћи на крст и дати свој живот да спасе људе од смрти. А Његовом смрћу следи Васкрсење – оно због чега је дошао и због чега се тако очекивао.
