Данас је света и Велика сриједа Страсне седмице Часног поста којим се наша Српска православна Црква припрема за празник Васкрсења Христовог.
Данас се наша Црква сјежа жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром и на Јудину издају.
На свету и Велику сриједу чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
У личности покајане жене блуднице видимо пример велике покајне љубави. Сва четири Еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоценим миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење. Химнографија Велике среде нас подсећа да је жена скупоцено миро купила од продаваца, и побојавши се због својих сагрешења она се одлучила да драгоцено миро излије на Спаситељеве нога и на видљив начин изрази своје покајање. Насупрот великом покајању жене грешнице, знаменити химнографи нас подсећају и на мрачно Јудино издајство.
Црква нас у овај дан подсећа на безумно дело Јуде који издајничким целивом издаде Христа за тридесет сребрника. У богослужењу Велике среде своје молитве и упућујемо Господу нашем да нас учини достојнима покајања покајане блуднице која постаде образац истинског покајања и преумљења целог бића које је окорело у греху, али молимо се спаситељу нашем да нас сачува од безумног и погубног пута Јудиног издајства. Свети Оци јасно говоре да се на Велику среду сећамо Јудиног безумног дела, не зато што је такво дело достојно сећања и помињања, већ да би нас подсетило на страдални пут Господа нашег Исуса Христа и његово крајње смирење.
У богослужбеној пракси на Велику среду се усталило и савршавање Свете тајне јелеосвећења. Овде је потребно нагласити да Свету тајну јелеосвећења не би требало служити ако за то не постоји нарочита потреба, тј. ако нема тежих болесника који потребују ову Свету тајну. У Светој тајни јелеосвећења Дух Свети, својом благодатном силом силази на болесника над којим се ова Света тајна и служи. Циљ њеног савршавања је двојак, а састоји се у опраштању грехова и молитви за исцељење болесника од болести и немоћи.
Због ове сриједе, православни посте скоро сваку среду током године. Због тога што је у ову среду Јуда издао Христа. Јуда је постао оличење свих издаја Бога које су људи чинили и још увек чине, које су у ствари увек и издаје самих себе. Због тих издаја постимо и ван Васкршег поста.
А Јуда је постао и оличење сваке издаје уопште.
Издајом Бога човек издаје себе.
Јудина издаја је страшна због тога што нас она упозорава на низ издаја које према Богу у свом животу чинимо. А то повуче и све остале наше издаје. Издајемо родитеље, издајемо брачне другове, издајемо децу, пријатеље, свој народ. И увек – заправо издајемо себе. Убијамо себе. Као што је Јуда на крају убио себе.
Поготово је ово наше време, време владавине огољеног материјализма и хиперпотрошачке културе, постало време умножених издаја због тих проклетих Јудиних тридесет сребрњака.
Много смо постали слаби Господе Боже.
Помози нам, Господе да изаберемо Твој Крст а не Јудиних тридесет сребрњака. Да пођемо трагом најбољих из нашег рода.
Да се изборимо за васкрсење и живот а не за смрт.