
Манифестација „Дани Његошеви“ у организацији Књижевног друштва „Његош“ настављена је јуче округлим столом на тему „Културни идентитет Црне Горе – конфликти и могући излази“.
Округли сто одржан је у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић“, у сарадњи са Српским покретом „Његош“. Цијела манифестација одржава се под покровитељством Општине Никшић. Учесници округлог стола били су предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић, проф. Веселин Матовић, књижевници Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, док је Бећир Вуковић оправдано изостао, како је рекла пјесникиња Милица Бакрач која је модерирала догађај.
На почетку, Мићовић је указао на чињеницу да је државотворни народ у Црној Гори идентитетски подијељен, а да се та пођела очитује именовањем службеног језика у употреби, што је регулисано Уставом. Иако, како је рекао, говоримо сви једним истим језиком и имамо једно културно памћење, чињеница је и да је црногорски језик уведен у Устав 2008. године.
,,Увођењем црногорског језика без лингвистичке процедуре, без дијалога и полемике, просто државном силом, тада већ силом једне партије, направљен је страшан поремећај у бићу овога народа. Јер, имати два језика ођедном, претпоставка је да ту треба да се споје два народа, двије културе – рекао је Мићовић. Црногорски језик, каже Мићовић, добио је достојанство службеног језика, иако нема покриће у историји, књижевним ђелима, култури. Зато је, каже Мићовић, тај језик приморан да паразитира на српском језику и да постане антисрпски језик. „Оно што је најважније, перспектива црногорског језика не постоји“, рекао је Мићовић, између осталог. Сматра да је оваква „двојезична“ ситуација шизофрена, и само доприноси даљим пођелама. Зато, додаје, мора се наћи боље рјешење.
Матовић је пошао од чињенице да је питање језика и идентитетско питање, и то суштинско, нудећи могући модус за рјешење овог проблема у Црној Гори.
,,Постојећу уставну одредбу о службеном језику у Црној Гори апсолутно је потребно мијењати, али не тако што би се постојећим политичким странкама још једном препустило да се у складу са својим тренутним интересима и резонима погађају око тога како ће се звати службени језик у држави. Језичко питање као кључна идентитетска одредница није закон о државном буџету или пореским стопама да би се о њему погађале политичке странке. Службени језик је по природи ствари књижевни, нормирани језик, па је логично да се о његовом имену, исто као и о његовој норми питају прије свих научни и културни ауторитети у држави, а не лаици, макар то били и народни посланици – рекао је Матовић, између осталог. Српски језик је историјска категорија, каже он, за разлику од црногорског, који је у домену политичке категорије. Матовић истиче и да само српском језику припада статус службеног језика.
Дубак је указао на потребу да се говори о културном идентитету Црне Горе, притом додајући да тај идентитет у Црној Гори није заокружен нити кохерентан, јер би то значило унификацију више идентитета, а који су у новијем добу подведени под један језички, географски и државни оквир. Он се осврнуо и на резултате недавног пописа из 2023, као и неких ранијих пописа спровођених у Црној Гори, а који су утицали и на идентитетска питања у Црној Гори. Сматра и да треба мијењати Устав и увести српски језик као једини службени, додајући да је потребна темељена реформа образовног система.
Присутнима се обратила и Љубица Рајкић, српска пјесникиња и преводилац из Румуније.
На крају, присутнима се поново обратио Мићовић који је прочитао и закључке округлог стола, наводећи да је опасно дијелити један језик и један народ, и да међу њима сад стоји зид ћутања.
Мићовић је прочитао закључке округлог стола „Културни идентитет Црне Горе – конфликти и могући излази“, у којем се на почетку наводи да подијељеност Црне Горе „поткопава њену државност, историју, културу, једном ријечју – њен опстанак“. „Ослонац подјеле Црне Горе“, додаје се, „створен је политички наметнутом пођелом српског језика на два (језика, прим.аут)“.
..Истрајавати на бесмисленој подјели Црне Горе, узрокованој пођелом у језику, јесте намјерно инсталирање бесмисла, као унутрашњег стања у културном, друштвеном и политичком животу Црне Горе. Ова питања нијесу формална, већ егзистенцијална, која се једнако тичу садашњости и будућности Црне Горе – прочитао је Мићовић, између осталог, позивајући власт да не одржава тековине претходног тродеценијског режима.
Уљаревић је истакао да се културна идентитетско-језичка питања преламају и на графичком идентитету језика – на писму. У овом случају ћирилици, као графичком приказу српског језика на првом мјесту. Истиче и да је ћирилица дио културног темеља Црне Горе, као и већег дијела словенских земаља. По њему, име службеног језика наметнуто је у крајње недемократској процедури, а на исти начин су се понашали и по питању писма, што је најочитије у латиничној верзији, гђе су додата још два слова.
,,У поднаслову овог округлог стола стоји „и могући излази“. А, излази су могући, колико ја разумијем, само у политичким структурама и могуће су само кроз неке политичке одлуке у крајњем. Немогуће је да ми говоримо, да ми очекујемо, да ће оно што ми осјећамо, знамо и верујемо, да ће се реализовати у неким другим механизмима – рекао је Уљаревић, додајући да је потребна реална већина скупштинска која може доносити одређене одлуке.
Синоћ је у Његошевој свечаној сали на Цетињу одржано књижевно вече посвећено лику и дјелу преминулог пјесника Илије Лакушића.
Програм је започео вечерњим богослужењем у Цетињском манастиру, којем је присуство Епископ диоклијски г. Пајсије.
По завршетку службе, Епископ Пајсије се бираним ријечима обратио присутним гостима и учесницима, пожељевши добродошлицу и успјешан рад.
„Од владике Петра Другог Петровића Његоша, дјеле нас скоро, око два људска вијека, у току којих се десило много промјена и оних на политичком и националном и уопште друштвеном нивоу, али ипак, нама лик Петра Другог Петровића Његоша, Ловћенског Тајновидца, остаје једнако близак, као и његово књижевно дјело. Из тога постоји и велика љубав и поштовање, и према његовом лику и према његовом дјелу.“
Говорећи о Његошу и његовом непрекидном трагању за божанством Епископ Пајсије је нагласио да „Његошеви дани“, као једна културна организација, „чувају Његошеву традицију и у духу Његошевом, његовим језиком и његовим гласом узвисују храброст, јунаштво и слободу, цијене љепоту и умјетност и трагају за оном божанственом мудрошћу и знањем“.
Потом су сви присутни прешли у Његошеву салу на манастирском имању, гдје је настављен програм.
Програм четрнаестих Његошевих дана, који је ове године посвећен недавно преминулом пјеснику Илији Лакушићу, водила је пјесникиња Милица Бакрач.
У присуству угледних званица, чланова породице Лакушић, представника породице Петровић-Његош, свештенства, монаштва и љубитеља књижевности, о пјеснику Илији Лакушићу, бираним ријечима говорили су: проф. др Синиша Јелушић, пјесник Андрија Радуловић и књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“.
Стихове из Лакушићеве збирке пјесама „Два Петра“ читао је Михајло Перошевић.
Говорећи о Илији Лакушићу, коме су Св. Петар Цетињски и Св. Петар Други Ловћенски Тајновидац били непресушна инспирација, уважена господа говорници, сложили су се у једном, да је Илија Лакушић био један од највећих пјесника савремене црногорске сцене, који је успио да буде и министар културе, и сјајан пјесник, и добитник Тринестојулске награде, али изнад свега, узоран хришћанин и пјесник који је инспирацију за своја дјела тражио у двојици светитеља из лозе Петровић-Његош, Цетињском манастиру, „Октоиху“, претапајући их у своје стихове, стварајући од њих „пјесничку лирску њежност“.
Вечерас у 19 часова у никшићком „Захумљу“ биће промовисамо ново издање пјесничког зборника „Писма из Црне Горе“, у којем су сабране пјесме десет савремених пјесника из Црне Горе, у преводу на румунски језик. Овај превод сачинила је наша пјесникиња која живи у Румунији Љубице Рајкић (Љубита Раицихи). Она је и ауторка првог превода на румунски језик Његошеве „Луче микрокозме“. На овој вечери представиће се и пјесници и културни радници из Савеза Срба из Румуније: Огњан Крстић, предсједник Савеза Срба у Румунији, Саша Јашин, директор издаваштва Савеза Срба у Румунији. Поезију заступљену у зборнику „Писма из Црне Горе“ читаће пјесници: Вишња Косовић, Савва Радуловић, Радомир Уљаревић, Бећир Вуковић, Андрија Радуловић и Милутин Мићовић. Програм ће водити пјесникиња Милица Бакрач.