Пише: Перица Ђаковић
Ако је судити по скоро празним продавницама посљедњег петка у јануару мјесецу, народ се одазвао на позив Алтернативе да бојкотује трговачке ланце због високих цијена у њима. Али био је то само један дан, и убијеђен сам, као и већина грађана да он неће битније промјенити навике наших трговаца, од којих је један дио чак цијене подигао у четвртак. Оно што би народу требало да буде симптоматично јесте да бојкот нису подржали прије свих ресорни министар и потпредсједник Владе, који је, гле чуда, рекао да ће он куповати домаће, као да ми то нећемо или не желимо, само је питање а шта ми то имамо од домаћег у нашим трговинама. И оно што имамо, на примјер мљечни производи нису нимало јефтинији од оних који нам долазе из сусједства. Поред поменутог министра, интересантно да бојкот, а тиме и свој народ нису подржали ни из Привредне коморе, као да они припадају неком другом народу. За разлику од свог министра, а можда му је он и наметнут разним политичким играма које код нас нису нашта ново, премијер је јавно подржао бојкот и тако показао да на ријечима стоји уз народ који га је бирао. Међутим, кључно је питање зашто Влада не предузима конкретне мјере које јој стоје на располагању када је у питању формирање цијена, а прије свега на трговачку маржу, али и на давање дозвола, можда по скраћеном поступку, трговачким ланцима који би да дођу у Црну Гору и тако конкуренцијом утичу на ове, назови „домаће“. Познато је да економисти кажу да ниже цијене могу доћи једино здравом конкуренцијом, а њу изгледа неко намјерно не да или је кочи. Свједоци смо да један у Европи, познат по нижим цијенама, трговачки ланац „Лидл“ је још прије коју годину исказао интересовање да дође у Црну Гору, купио је кажу чак и земљишта у неким градовима, али… Е то што кажемо „али“ би требало да буде један од главних задатака премијера и његове Владе, да сазнамо да ли је држава јача од трговачког лобија који несумњиво код нас постоји, и то не само у трговачким ланцима, него кажу и у фармацији, гђе смо за 30 одсто скупљи од комшија, па и у угоститељству гђе су цијене обичне кафе и чаја постале безобразно високе!
Дакле, виђели смо и чули глас народа који је поручио да је спреман на бојкот, а чини ми се да народу не фали пуно па да својим представницима политичарима упути и неке друге поруке. Виђели смо да се са гласом народа не треба играти, осјетила је то прије свега претходна власт и њен лидер Мило Ђукановић који је то хтио не хтио ипак признао у више наврата, од 2020-те, али и у посљедњем интервјуу датом „Ал џазири“ гђе је за Литије, које су га одвеле са дугогодишње власти и престола „владара“, назвао ништа мање него клеро-националном контрареволуцијом, не објашњавајући при том а шта је била револуција. Можда је мислио на АБ револуцију преко које је приграбио власт.
Дакле, јануар, најдужи кажу мјесец у години, народ у Црној Гори је испратио бојкотом, за који су организатори из Алтернативе исказали задовољство, али кажу и спремни да не стану само на овом петку. Народ је јасно рекао шта мисли и поручио Влади и премијеру: Господо, ви сте на потезу!
Перица Ђаковић
