Новак Ђоковић је три и по године након депортације из Аустралије казао да је све урађено искључиво политички.
Српски тенисер био је у имиграционом притвору, да би био протјеран из земље јер није био вакцинисан против коронавируса, па није могао да наступи на Аустралиан опену.
“Ситуација са Аустралијом је била кошмар за мене и моје људе. Оно што би укратко могао да кажем, иако нисам о томе причао пар година. Било је стриктно политички. Годину дана послије тога, када сам освојио, попео сам се горе у ложу, загрлио мајку, ту сам се распилавио и расплакао, легао доље на под. Ту су почеле све емоције да излазе, све што се сакупљало годину и по дана кроз све што су они пролазили као моја породица овдје. Свако је на свој начин покушао нешто да уради, али није могло”, рекао је Ђоковић за Блиц ТВ.
Присјетио се и боравка у притвору.
“Да кажем, ја сам имао избор. Када су мене задржали тих 10 сати у имиграционом и одузели телефон, ја сам на крају, када сам превезен у тај затворски хотел гдје су били имигранти… Да се разумијемо, тамо је био један дечко који је дошао са својих 15 година, био ту до своје 24. Он је девет година био тамо. Тамо не можеш да отвориш прозор. Због мог случаја и пажње која се усмјерила на то место, окренуло се све и за њих. Драго ми је да је тај дечко и људи који су били с њим пуштени. Он је добио азил у Америци, размијенили смо поруке, нисмо се још видели. То је једна лијепа ствар која је проистекла из тога”, истакао је Ђоковић и додао:
“Они су ми рекли да ја имам избор да летом одем кући, па да се борим са домаћег тла, да тако покушамо да исправимо ситуацију са визом. Ја сам рекао: Ви сте заборавили да сам ја Србин, за правду се борим, ако је нешто неправедно учињено, не могу једноставно то тако да пустим да прође. Пристао сам да се борим и побиједио у том спору. Био сам пуштен четири дана, имао сам хеликоптере изнад главе који су ме пратили цио дан. Људи су ме гледали као криминалца. Послије тога су ме опет притворили јер сам морао да прођем кроз други судски спор.”
