У Извјештају ЕУ о људским правима истиче се да је законодавни и институционални оквир за заштиту људских права у Црној Гори углавном и даље био успостављен, али да је потребно уложити више напора како би се овај оквир у потпуности спроводио и како би се обезбиједили приступ правди и остваривање права у управним и судским поступцима, посебно када је ријеч о лицима у рањивим ситуацијама.
Како се истиче у документу, у децембру 2025. године, Парламент је усвојио нови закон о забрани дискриминације, у складу са правном тековином ЕУ и европским стандардима. Најрањивије групе у друштву (укључујући Роме и Египћане, особе са инвалидитетом и ЛГБТИ особе) и даље су биле изложене дискриминацији, говору мржње и злочинима из мржње, упозорено је.
„Црна Гора мора ефикасно да спроведе све препоруке Европског комитета за спречавање мучења и нечовјечног или понижавајућег поступања, Европске комисије против расизма и нетолеранције и Групе експерата за дјеловање против насиља над женама и насиља у породици“, истиче се у извјештају објављеном на сајту Европске службе за спољне послове (ЕЕАС).
На челу ЕЕАС је висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Каја Калас.
Тврде да је функционисање демократских институција било је углавном стабилно. Међутим, оно је било суочено са понављајућим изазовима усљед поларизоване политичке ситуације и, посљедично, институције су остале подложне политичким кризама и блокадама, истакнуто је.
Владајућа већина, састављена од разнолике коалиције странака, била је релативно стабилна упркос повременим политичким тензијама, оцијењено је.
„У јулу је Парламент усвојио измјене законодавног оквира за изборе, дјелимично рјешавајући дугогодишње препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОСЦЕ/ОДИХР), укључујући надзор финансирања кампања и медија, побољшање интегритета изборне администрације, повећање родне квоте на изборним листама и увођење јединственог дана за одржавање локалних избора“, наведено је уз опаску да ни избори у Котору и у Шавнику нијесу завршени.
Црна Гора је, кажу, задржала фокус на агенди интеграције у ЕУ, иако је процес законодавног усклађивања са ЕУ у одређеним преговарачким поглављима успорен почетком 2025. године, због унутрашњих политичких изазова.
Парламент је радио редовно, углавном уз консензус о кључним реформама повезаним са ЕУ, док су, додаје се, потребни даљи напори како би се обезбиједила истинска и садржајна сарадња између Владе и организација цивилног друштва.
Након испуњавања привремених мјерила, дјеловање ЕУ у Црној Гори наставило је да се фокусира на кључне области описане у завршним мјерилима у области основних права, у оквиру поглавља 23 приступних преговора.
„Она су се односила на усклађивање са правном тековином ЕУ и међународним стандардима у циљу јачања ефикасне примјене људских права, процесних гаранција, заштите мањина и културних права, заштите од дискриминације, укључујући расизам и ксенофобију, као и родну равноправност. ЕУ је наставила да пажљиво прати стање људских права у Црној Гори у оквиру приступних преговора ЕУ, у оквиру поглавља 23 – правосуђе и основна права. Постојао је редован политички дијалог на политичком нивоу, пројекти које финансира ЕУ, као и ангажовање са међународним организацијама и цивилним друштвом. Црна Гора је учествовала у Процесу стабилизације и придруживања и наставила је да у великој мјери спроводи своје обавезе из овог споразума“, подвучено је у тексту.
У области борбе против корупције и привредног криминала, завршене су три секторске процјене ризика, и то процјена ризика од прања новца повезаних са корупцијом на високом нивоу, процјена ризика од прања новца повезаних са коришћењем готовине и неформалном економијом и процјена ризика од финансирања тероризма која укључује непрофитне организације и институције за платни промет, објашњено је.
„Усвојене су измјене Закона о бесплатној правној помоћи, чиме је значајно побољшан приступ правди за најрањивије категорије жртава кривичних дјела. Значајан корак предузет је ка успостављању свеобухватног система заштите права жртава кроз израду прве Националне стратегије о правима жртава у Црној Гори, која је усвојена 25. децембра 2025. године. У контексту заштите жртава, такође су израђене Смјернице за изрицање казни у случајевима сексуалног и родно заснованог насиља. Црна Гора је наставила да испуњава своје међународне обавезе у области људских права и блиско сарађивала са ЕУ у мултилатералним форумима за људска права“, пише у извјештају.
Закључено је оцјеном да Црна Гора још није ратификовала Протокол из 2014. године уз Конвенцију Међународне организације рада (МОР) из 1930. године о принудном раду, те да треба да унаприједи своје механизме за извјештавање механизама УН-а за људска права и праћење спровођења њихових препорука.
