Дана 23. августа 2022. године је преминуо после дуге и тешке болести Божидар Делић, у својој 66. години. Божидар је био официр Југославенске Народне Армије, касније генерал Војске Југославије који се током деведесетих година 20. столећа ставио отаџбини на располагање, односно бранио нашу нејач од Дубровника, преко Херцеговине до јужних делова Метохије.
Годинама након што су завршени оружани сукоби на простору бивше Југославије, Делић је ушао у политичке воде са циљем борбе за права својих бораца односно ветеранске популације која није имала одговарајући статус код власти, већ је била дискриминисана. Такође, промовисао је истину о јунаштву бесмртних витезова са КиМ.
ЖИВОТОПИС
Божидар Делић је рођен дан после Божића, тачније 8. јануара 1956. године у околини Ђаковице, село Петровац. Овај крај је још у доба Брозове владавине важио за тврдо језгро албанског иредентизма. Његови преци су ту између два светска рата досељени из Херцеговине. Тачније краљ Петар I Карађорђевић, а потом и краљ Александар I су давали земљу својим борцима, односно ратним добровољцима.
Његов деда је мобилисан као аустроугарски војник у 15. сарајевски корпус у околини Билеће и послат на Источни фронт током Првог светског рата. Тамо се предао Русима јер није желео да ратује за интерес германске царевине против православаца. Од пребеглих Срба је формирана Србска Добровољачка Дивизија која је у почетку ратовала у данашњој Румунији, а касније пребачена на Солунски фронт.
Школовање и каријера
У другој половини шездесетих година 20. века као дечак Божидар је ишао у школу у Ђаковицу са својим рођацима у комшијама. Приликом проласка кроз насеља и улице које су биле насељене албанским живљем он је морао увек бити наоружан са нечим у торби: ланац или камење. Како је једне прилике у емисији Разбуђивање рекао, албански дечаци су их увек нападали по систему “3 на 1”, никада их нису нападали ако их је био исти број.
Када је матурирао у средњој школи, одлази у Београд на студије као перспективан младић. Определио се за Војну академију, како је сам рекао, растао је у близини касарне и често био у контакту са војницима који слободно време проводили са децом. Са успехом је дипломирао 1977. године у Сарајеву и произведен у чин потпоручника. Одлази у Билећу где се налази велики наставно-школски центар ЈНА. Тамо је добио и прво радно место на обукама за Школу резервних официра.
Породица
Оженио се и добио троје деце, тачније три кћери.
ОДБРАНА ОТАЏБИНЕ
Почетком 1990. године у Југославији је промењен друштвено-политчки систем и уведено је вишестраначје. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге у западним деловима тадашње државе су то злоупотребиле те уз помоћ страних центара моћи почели процес разбијања југославенске федерације.
У СР Словенији и СР Хрватској је почело илегално наоружавање и стварање паравојних формација. Генералштаб ЈНА у Београду је био прилично инертан на ове појаве иако је дужност била да све то сасече и организаторе похапси. Већ у пролеће 1991. године почели су напади на србска насеља авнојевској Хрватској и на касарне односно официре ЈНА.
У јесен те 1991. Божидар Делић бива послат у чину мајора на дубровачко ратиште где су припадници ткз. Збора Народне Гарде нападали Требиње. Њихов циљ је био да онемогуће Србима излаз на море. Пролеће 1992. године бива му додељен чин потпуковника.
Добровољно остаје у Херцеговини и постаје припадник Билећке бригаде Војске Србске Републике у БиХ. Тамо је постао начелник Штаба.
Након што је завршен рат у Босни и Херцеговини у јесен 1995. када је потписан Дејтонски мирови уговор. Делић се враћа у Републику Србију и постаје официр Војске СР Југославије.
Служба га распоређује у Призрен, односно најјужније делове Косова и Метохије, где је албанска заједница већ почела са својим иредентистичким идејама, јер су помагани од НАТО пакта, тачније добили су наоружање и логистику. Организовани су регрутни центри у Албанској Републици, а инструктори су били највећим делом из Немачке и Италије, док су британски и амерички официри били задужени за надгледање.
