Институт за јавно здравље (ИЈЗ) данас до 15 сати пристигле су двије пријаве кју (Q) грознице упућене од епидемиолошке службе Дома здравља Никшић, саопштено је из ИЈЗ-а.
Новорегистровани случајеви су, како су казали, особе које су професионално изложене узрочнику ове болести и које су већ епидемиолошки праћене због актуелне ситуације.
– Тиме укупан број регистрованих случајева током 2024. године износи десет – навели су у саопштењу.
Сходно законској регулативи у области здравства у Црној Гори, Q грозница припада групи обољења која се обавезно пријављују од стране љекара. Болест се може јавити спорадично, у ендемској или у епидемијској форми.
– У Црној Гори ова инфекција је уобичајено присутна, јавља се спорадично и у посљедњих 10 година, од 2014. до 2024. године укупан број регистрованих случајева је 33. Пратећи годишње оболијевање у посматраном периоду, број обољелих се кретао од 0 случајева (2020, 2021. и 2023.) до 6 случајева, регистованих у 2016. и 2018. години – казали су из ИЈЗ-а.
Q грозница је широм свијета распрострањена инфекција, зоонотског поријекла, узрокована интрацелуларном грам-негативном бактеријом назива Цоxиелла бурнетии.
– Региструје се у бројним земљама Европе, а масовније је пристуна у Француској, Њемачкој, Шпанији, Мађарској и др. Инфекција код људи је често асимптоматска, али може имати благи до тешки и ријетко смртоносни ток. Симптоматска Q грозница код људи обично се манифестује као болест слична грипу и може укључивати симптоме као што су: изненадна главобоља, грозница, болови у мишићима, умор, ноћно знојење, губитак у тежини, болови у зглобовима и мучнина/повраћање. Код појединих случајева оболијевања може се развити и упала плућа, а симптоми попут умора могу трајати дуже вријеме – додају у саопштењу.
Q грозница је, наводе, за наше поднебље уобичајена болест, углавном пролази без посљедица, нарочито ако се особа одмах при појави тегоба јави љекару, на вријеме се дијагностикује и започне антибиотска терапија (препоручени антибиотик је доксициклин у трајању од двије седмице).
– У малом броју случајева, уколико се на вријеме не дијагностикује и правовремено не затражи љекарска помоћ, болест може попримити хроничан ток са компликацијама (хронична упала јетре, срчаних залистака итд) – рекли су из ИЈЗ-а.
Центар за медицинску микробиологију ИЈЗЦГ посједује дијагностичке тестове (анализа специфичних антитијела из крви на Цоxиелла бурнетии) и антибиотска терапија (доксициклин) је доступна.
– Епидемиолошко истраживање особа које су изложене врши се након пријаве обољења од стране љекара или након што ветеринари пријаве епидемиолозима да су на одређеној фарми открили обољеле животиње. С обзиром на то да је откривена Q грозница на више газдинстава, те да је сада појачан надзор и тестирање, за очекивати је да се у наредном периоду региструје још неки случај, нарочито међу професионално изложеним особама (фармери, ветеринари и други) – саопштили су из ИЈЗ-а.
Веома је важно, како су нагласили, да особе које имају фарме животиња (говеда, оваца, коза) прате савјете ветеринарског и здравственог сектора како би смањиле вјероватноћу инфекције. Наглашавамо да је најчешћи пут преноса аерогени – путем контаминираних честица ваздуха које садрже Цоxиелла бурнетии, као и директним контактом са контаминираним млијеком, месом, вуном и аеросолима који потичу од животињских излучевина (урина, фекалија или течности приликом порођаја).
– Такође, резервоари Цоxиелла бурнетии, поред домаћих, могу бити и дивљач, птице, као и крпељи. Није ријетка ситуација да извор и мјесто потенцијалне експозиције остану неоткривени. Директно преношење са инфицираног на здравог човјека је врло ријетка појава (у уобичајеним околностима практично не постоји). Што се тиче ризика од преноса путем млијека, он је практично непостојећи ако се користи пастеризовано или млијеко које се прокува до кључања. За припрему млијечних производа треба користити пастеризовано млијеко – наводе из ИЈЗ-а.
