НАТО истраживање о подршци коју има међу својим чланицама је пропаганда пласирана уочи актуелног самита Алијансе да се покаже како ствари релативно добро стоје и да се демонстрира јединство. О томе најбоље говори „чудан“ податак да је у антинатовски расположеној Црној Гори чак 87 одсто испитаника рекло да је земља безбједнија зато што је у НАТО.
Политички аналитичар, уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ), Ђорђе Вукадиновић за Спутњик напомиње да је управо то био основни мотив истраживања уочи НАТО самита одржаног у Вилњусу.
„Чудне“ бројке
У фокусу тог истраживања била је подршка чланству у НАТО и према објављеним резултатима, 59 одсто испитаника у државама чланицама сматра да је њихова земља сигурнија захваљујући трансатлантској сарадњи. Од тог просјека највише одскаче постотак забељежен у Црној Гори где чак 87 одсто то „мисли“. Занимљив је и резултат према коме би, да се сада одржава референдуму о чланству Црне Горе у НАТО, чак 64 одсто испитаника гласало „за“, а 23 одсто „против“.
„С обзиром на то да смо у НСПМ више пута у протеклих неколико година, а посљедњи пут пре пар мјесеци, радили истраживања у Црној Гори различитим поводима и између осталог и тестирали и рејтинг НАТО алијансе, са великом поузданошћу могу да кажем да је он сигурно вишеструко мањи од ових бројки у овом тексту“, истиче Вукадиновић.
Те бројке које се односе на Црну Гору су, сматра он, најблаже речено чудне и више него пренадуване.
Комичних 87 одсто
„Посебно је ова готово комична од 87 одсто испитаника у Црној Гори који кажу да је земља сигурнија захваљујући том чланству. То је далеко изнад просјека у другим чланицама. Комичан је и тај податак да би за чланство у НАТО да је данас референдум, гласало 64 одсто, а против свега 23 одсто“, истиче наш саговорник.
По његовом мишљењу, резултат референдума би пре био обрнут, можда не у потпуности, али близу. Он подсјећа да је Црна Гора, без организовања референдума, одлуком у Скупштини Црне Горе, и то тесном већином са 46 гласова од 81 посланика, донијела одлуку о уласку у НАТО.
„Да стварно постоји таква подршка чланству Црне Горе Сјеверноатлантској алијанси онда се не би избјегао референдум о томе него би се ишло на њега, а не би на мала врата Црна Гора ушла у НАТО. Наравно да се неке ствари мењају током година и можда је рат на истоку Европе промијенио неке перцепције и расположење, али свакако не тако драстично да би од доминантно антинатовске Црна Гора постала пронатовска“, увјерен је Вукадиновић.
Жуља их низак статус
Уредник НСПМ каже да не би придавао велики значај овој анкети, али да она указује колико је креаторима тог „истраживања“ стало до јавног мњења у Европи и у Црној Гори и колико их жуља низак статус и углед НАТО у неким чланицама.
Он указује да се провукла и једна бројка из истраживања коју сматра тачном, а која указује на контрадикторности. Према истраживању, код 64 одсто анкетираних у чланицама НАТО постоји забринутост због рата у Украјини. Та забринутост, пак, најнижа је у Црној Гори и износи 18 процената. Тако, с једне стране имате да се у Црној Гори осјећају сигурније под окриљем НАТО због „угрожености од Руса и руске пријетње“, а онда се забринутим због рата осјећа само 18 одсто, што је, како истиче, контрадикторно и то много.
По његовом мишљењу, проценат од 59 одсто оних у НАТО земљама који се са алијансом осјећају сигурније је много реалнији и подршка НАТО углавном иде између 50 и 60 одсто. Ријетко где ћете наћи више од тога, па та цифра која се односи на Црну Гору је комедија, ако није штампарска грешка, примијетио је наш саговорник.
И демографија их демантује
„Ствари су се донекле промијениле, али свакако ни приближно толико. Говорећи демографски, мада то можда није политички коректно, али је то легитиман социолошки приступ, грађани Црне Горе који се изјашњавају као Срби су у апсолутној већини против чланства у НАТО. Када је ријеч о Црногорцима већина је за, али такође има доста оних који су против“, каже Вукадиновић.
Према резултатима годишњег истраживања црногорског Центра за демократију и људска права објављеним у мају ове године, да је у то доба одржан попис становништва 42, 8 одсто становника би се изјаснило као Црногорци, а 32,8 одсто као Срби.
Зато наш саговорник сматра да је, када се погледа демографска структура, јасно да је ријеч о пренатегнутим бројкама да се готово 90 одсто анкетираних у Црној Гори осјећа безбједније захваљујући НАТО. Требало је да оне подрже официјелни оптимизам у сусрет самиту НАТО-а, каже он, оцијенивши да су реалности свјесни и аутори истраживања, па оно није нешто громогласно најављено и објављено.
Нема лавине
„Ствари су се доста закомпликовале са сукобом који већ другу годину траје у Украјини, што је можда појачало агресивност НАТО пропаганде и под утицајем те агресивности и бруталних притиска могуће је да се нешто мало грађана и поколеба. Али не у смислу увјерености у моралну исправност политике НАТО већ у смислу прилагођавања том тренду и притиску алијансе. У том случају, број колебљивих и опортунистички настројених је међутим мали и никако не представља лавину како то сугерише НАТО истраживање, закључио је Вукадиновић. Већина грађана Црне Горе је и даље антинатовски расположена, увјерен је наш саговорник.
