,,Ако постоје свједочанства о „Лори“, не можемо говорити да тај затвор није постојао, нити занемарити свједочења о црногорским држављанима који су тамо заробљени и убијени”, казали су у одговору „Вијестима“ јуче из кабинета премијера Црне Горе Милојка Спајића, одговарајући на питање: како гледају на став шефа дипломатије Хрватске Гордана Грлић Радмана – да „не постоји и никад није постојао никакав ‘логор Лора’“ и да то није отворено питање између Загреба и Подгорице.
Из кабинета предсједника Владе наводе да су добросусједски односи међу приоритетима извршне власти, „како због просперитета региона, тако и због усвајања темељних вриједности Европске уније“. У том смислу, кажу, сматрају да је изузетно важно до краја истражити ратне злочине, „на шта нас, у коначном, обавезује и владавина права“. Охрабрујемо хрватско и наше државно тужилаштво на још ближу сарадњу како би сви починиоци кривичних дјела били процесуирани, а правда за све била задовољена“, саопштили су из премијеровог Кабинета.
Злочини почињени у „Лори“ и другим мјестима током ратова 90-их година прошлог вијека не могу бити заборављени или умањени, јер је обавеза свих држава и политичких чинилаца у региону да допринесу процесу помирења кроз искрено суочавање с прошлошћу, казали су из Социјалистичке народне партије (СНП).
Из СНП-а поручују да се, имајући у виду изјаву Грлић Радмана, у којој се негира постојање логора „Лора“ и „покушава умањити значај тог питања“, поставља питање шта је онда процесуирано и пресуђено.
„Зато је важно да се овакви догађаји истраже, осуде и да се жртвама пружи правда, а наша партија ће се и убудуће залагати за искрени дијалог, као и за процес помирења у региону, али увијек утемељен на истини, поштовању жртава и одговорности за ратне злочине“, навели су из СНП-а.
Према подацима црногорског Удружења учесника ратова, од 1990. године је у „Лори“ убијено 14 припадника бивше ЈНА из тзв. никшићко-шавничке групе, који су заробљени на херцеговачком ратишту 1992. Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту покренуло је крајем 2011. истрагу о убиству групе заробљеника, припадника поменуте групе, али тај случај још није добио епилог на суду. Црногорско државно тужилаштво је прије више од деценију уступило Хрватској обимну документацију у вези с тим случајем.
Група невладиних организација из Црне Горе и Хрватске негодовала је прекјуче због изјава Грлић Радмана, називајући их нетачним. Они су рекли да је тачно је да је правоснажним пресудама утврђено како су припадници 72. бојне војне полиције хрватске војске, цивиле и ратне заробљенике доведене без икаквог правног основа понижавали, психички и физички злостављали, мучили и тјелесно кажњавали, све до смрти неких од њих, али да нису истражени ни пресуђени сви злочини почињени у „Лори“.
