Предсједник Владе Дритан Абазовић осврнуо се у ауторском тексту на потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ), које се догодило прије годину дана.
Текст Абазовића преносимо у цјелости.
„Тог 3. августа 2022. године у Вили Горица стављен је потпис на документ за који ће се испоставити да је трајно промјенио друштвене односе на боље, као ниједан акт до сада. Иако су многи најављивали сукобе, конфликте ширих размјера и ескалацију тензија, од тога, баш како сам и тада процјенио, није било ништа.
Био је то само перфидни покушај да се галамом и пријетњама групе људи који су навикли управљати Црном Гором из подземља (нијесу протестанти) обесхраби Влада и премијер у намјери да ријеши деценијски проблем. Постојао је јасан циљ да се прикрије дотадашњи кукавички приступ, сачува дискриминација као политичка тема, али и камуфлира надолазећа Скај преписка коју су могли да наслуте. Међутим, осујећен је план да Црна Гора трајно остане подијељено друштво у коме ће криминалци водити коло, а на трибинама грађани наставити препуцавања око идентитетских питања. Цијена која је за то плаћена падом Владе је ништа у односу на историјски контекст и на то што је друштво на крају добило кроз демократско сазријевање.
Темељним уговором држава је Цркви гарантовала њена права и указала на обавезе, а Црква прихватила да буде неодвојиви дио правног поретка државе. На овај начин стављена је тачка не деценијско распеће и неразумијевање, а корист такве одлуке данас осјећају сви грађани, назависно да ли су вјерници, агностици или атеисти.
Многи се данас кају што су пристали на манипулицију неколицине злонамјерних људи, умјесто да су стали у ред поздрављања историјских одлука, дајући тако шансу својој дјеци да расту у другачијем друштвеном амбијенту који штити права и слободе свих појединаца. Неки од њих су наговијестили брзи политички крај, а касније и процесуирање премијера за велеиздају због потписа којим је „рука правде“ посложила односе међу вјерским заједницама у нашој држави, складно Уставу и закону. Данас многи од тих букаџија више нијесу на јавној сцени. Неки су процесуирани, неки су у бјекству, неко је политички пензионисан, а неки ће себе пронаћи у Скy препискама. Са друге стране, непланирано, Влада која се усудила да доноси храбре одлуке као никада раније, покрећући точак историје и даље је у свом кабинету. Једноставно, за оне који разумију знакове поред пута – сви ми имамо своје планове, али и Бог има своје!
Представља ми животну част што сам заједно са Патријахом СПЦ Порфиријем, којем дугујем посебну се захвалност, као и митрополиту Јоаникију и министру правде Марку Ковачу, ставио потпис на Темељни уговор. Тим чином заједнички смо учинили да се отвори нова страницу односа државе Црне Горе и већинског православног становништва. Исто тако, сам акт има и шири регионални контекст и добар је путоказ како се могу ријешити и нека друга питања у нашем напосредном сусједству.
Моја мисија у политици остаје искључиво да служим грађанима на праведан начин и да никад не дискриминишем неког по националној, вјерској или било којој другој основи. Дубоко вјерујем да смо учинили праву ствар и да смо обрадовали многе грађане, чак и оне који у том тренутку нијесу мислили на исти начин као и ми. Оловке са којима се потписао документ чувају се у кућама мојим пријатеља у Никшићу и на Цетињу, као свједочанство које подсјећа да је некоме то заиста пуно значило у животу.
Иза свих нас остају дјела, а о њима ће судити покољења. Тврдим да је потписивање Темељног уговора акт којим је Црна Гора добила перспективу за најсвјетлију будућност и утрла пут многим демократским процесима који су се десили након тога.
Тест времена је већ положен. Захвалност припада Богу!“