Пише: Перица Ђаковић
Не знам да ли су неки у своме животу прочитали нашег јединог нобеловца Ива Андрића који је својевремено написао „Дођу, тако, времена кад паметни зашути, а …….“? Кажем не знам јер оно што се ових дана након невиђене трагедије на Цетињу дешава у обраћањима неких који би баш у овом тренутку требало да заћуте послије онога што су урадили престоници, оставивши тамошњи народ без и једне фабрике, обећавајући им фабрику чоколаде умјесто Обода, Таре, Кошуте…, које су транзиционо затворили, водећи их директно у шверц и криминал. Сјетимо се како су само манипулисали тим нажалост напуштеним народом, нудећи му умјесто митрополије коју су његови преци подигли, у будућност и град хероја који су окрвавили своје руке властитим народом. Присјетимо се само како су се и на који начин противили чину устоличења новог митрополита на мјесту гдје је то чињено вијековима. Они који су наставили да подржавају политику својих претходника који су 70-тих година прошлога вијека срушили посљедњу кућу свога Владике и тако поништили његов аманет. Можда се баш у тим посљедњим Његошевим ријечима „Ја хоћу да ме сахраните у ону цркву на Ловћену. То је моја потоња жеља, како у вас иштем, да је испуните, а ако ми не задате Божју вјеру да ће те тако учинити, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој потоњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост остављам вама на душу“ крије проклетство које се надвило над „Гором Црном“. И сада они, који су молили блаженопочившег митрополита Амфилохија за подршку и са њим налагали први пут у животу бадњаке, забрањују његовом насљеднику да дође у своју кућу, кућу у којој су столовале црногорске владике. Да управо они су потоњи који би требало да се огласе поводом ових свирепих дешавања у часном Цетињу, граду који је за мање од три године доживио два свирепа чина у коме су убијена и недужна дјеца. По оној раније цитираној Андрићевој, не знам само како је градоначелник Цетиња смогао снаге да затражи одговорност за трагедију упитавши се „како смо као заједница и друштво то дозволили да се ово деси“? Можда би требало баш он то питање себи првом да упути, јер је он својим пријетњама упућеним политичким неистомишљеницима само додатно радикализовао амбијент код психолошки нестабилних особа какав је био и овај Ацо Мартиновић, у чијем потоњем видео наступу се видјела евидентна мржња.
Да, слажем се са градоначелником Цетиња да се треба тражити одговорност како код појединаца тако и од институција који су довели ово Цетиње на гране на којима је данас. А биле су ту, баш на комеморативном скупу, и личности које носе понајвећу одговорност. Да, добро је рекао господин Ђурашковић да држава мора системски реаговати “то дугујемо жртвама и њиховим породицама. Одговорност морамо и желимо јасно да тражимо“- рече Ђурашковић.
Зато надамо се да ће институције кренути да раде свој посао, а видјећемо и ко има личну моралну одговорност, да због дешавања на Цетињу повуче потез и поднесе оставку, притом поштујући баш ону Андрићеву „Дође, тако, време кад паметни заћуте“!
Пише: Перица Ђаковић
