Пише: Перица Ђаковић
Десило се и то коначно. Дуго најављивани сусрет двојице људи са челних позиција у Црној Гори послије дужег периода и најављивања, предсједник и премијер су се ипак састали. Након игара гдје ће се састанак одржати, која су личила помало и на дјечја надгорњавања, Спајић је прихватио да се то деси у Јакововим одајама. И док су новинари и бројне ТВ екипе чекали на улазу, Мицкеј је ушао на споредни улаз избјегавајући тако лентравање (у преводу сликање), остављајући представнике седме силе да нагађају да ли је дошао сам или у пратњи неког од савјетника, и да ли је понуо најављену „лулу мира“. Представници медија, а више од њих грађани Црне Горе су с нестрпљењем очекивали какав ће се дим појавити из зграде предсједника, да ли су двојица бивших пријатеља и првих сарадника уз разговор попушила ту „лулу“ и да ли је дошло до приближавања у ставовима или су ровови разлаза се још више продубили. Неизвјесност је потрајала, скоро 4 сата су представници медија тапкали у холу зграде предсједника, да би народу само на крају јавили својим редакцијама, а тиме и нестрпљивим грађанима, да је састанак завршен, а да су се актери разишли и да обраћања јавности неће бити.
Спајки се вратио истим путем којим је дошао, а Јаков је вјероватно сачекао да се медији разиђу. На тај начин је „двојац без кормилара“ показао колико му је важан народ који их је на директан или индиректан начин довео у фотеље у којима се тренутно налазе, и као што сам негдје у ранијем коментару написао, „остаде обраћање у стилу чувеног Ибија -Народе мој“. Не знам да ли су умјесто свој народ и гласаче, можда извјестили неке друге адресе, односно налогодавце са којима су се обојица ових дана сретали посјећујући сједиште ЕУ. И ако је од предсједника и премијера, ипак је много.
Како оно народ каже „Ко би гори сад је доли, и обрнуто“, ето управо то се дешава ових дана на неки начин на црногорској политичкој сцени, или боље рећи у парламенту. Реторика и ораторство и политичко надмудривање супротстављених страна које је красило највиши политички дом у Црној Гори, с којим смо се поносили и који је Црну Гору одвајао од окружења па и много шире, тај имиџ се распшио, нажалост, попут мјехура од сапунице не само ових дана већ много раније. Посљедња дешавања у парламенту, практично су дежа ви, или ти већ виђено.
Промјенили су се само актери, а то је и логично јер други су у ролама опозиције односно власти, али су њихова понашања практично остала иста. Опозиција, као и онда, и сада блокира рад на скоро идентичан начин, само је коначан епилог другачији. И онда а и сада, у Скупштини су биле присутне појачане снаге „органа реда“ или ти униформисаних људи. Онда су своје присуство демонстрирали хапшењем опозиционих посланика који су у ноћи Скупштину морали уз помоћ силе замјенити „бетоњерком“. Сада „органи реда“ нису дјеловали, остали су по страни као нијеми посматрачи наше ружне стварности, изостала је команда „хапси“, па чак и у тренутку када су опозиционари предвођени Дританом у скупштинском холу забранили да се медијима обрати премијер Спајић. Њега је његов претходник, а сада у улози посланика и самопроглашеног лидера опозиције прогласио „персоном нон грата“ у највишем дому уз поруку да рушитељима Устава није мјесто у дому гдје је донешен највећи правни акт ове државе. Спајић се самоиницијативно повукао, избјегавајући могуће веће и непријатније сукобе и отишао у зграду Владе одакле се обратио јавности. Какав нас чека расплет у Скупштини брзо ћемо сазнати, након виђеног назиру се нека рјешења која су у опцији могућег. Предсједник Скупштине господин Мандић је прекидајући сједницу Скупштине најавио казне за оне који су својим чињењем прекинули рад Скупштине не дозволивши одржавање премијерског сата. Да ли ће казне бити и удаљење на одређено вријеме у парламенту у наставку рада, јер практично располаже са већином може донијети неопходне одлуке (сјетимо се не би било први пут), а што се да закључити из Андријине реченице: „Ви сте сада скупштинска мањина и нећемо дозволити да блокирате рад већине чији је циљ Европска унија, па очекујем да на том путу будемо заједно”? Пошто су опозициони посланици најавили да неће дозволити даљи рад све до повлачења одлуке Уставног одбора о пензионисању судије Уставног суда, сматрајући то “уставним пучем”, биће интересантно како ће се и под којим условима наставити рад у парламенту, а кога чека доношење важних одлука за живот Црне Горе.
Интересује ме како би сад наш најбољи редитељ Живко Николић испричао ову нашу причу и дешавање кроз која пролазимо, као у његовом култном филму „У име народа“.
Перица Ђаковић
