Пише: Перица Ђаковић
Да ли се политичка сцена у Црној Гори усложњава, да ли опозиција мијења тактику и покушава да буши највећи дио парламентарне већине изнутра, не би ли се евентуално њој отворио простор да уђе у власт? Шта се крије иза посљедњег прекида рада Скупштине, да ли је у питању веће несугласје у парламентарној већини изазвано двијема тачкама дневног реда или боље рећи подршкама око повјерења предсједнику Скупштине Мандићу, односно подршке премијеру Спајићу око његовог потписаног Споразума са Арапским Емиратима око развоја туризма и развоју некретнина, а који је вратио предсједник државе Милатовић. Када је у питању (не)повјерење према Мандићу, несумњиво да уз посланике опозиције притисак врше очигледно и неки медији цртајући додатну мету предсједнику Скупштине, доливајући уље на ватру, покушавајући да подгрију прије свега разлаз у редовима Европе сад, а који су вјешто начели из партије бившег а сада почасног предсједника. Очигледно је сваком ко прати политичку сцену да су у редове најбројније скупштинске већине већ приликом њихове појаве на политичкој сцени успјешно инфилтрирали неке своје чланове, који су наводно незадовољни статусом у ДПС-у пришли, или ти прелетјели, у редове новоформираног политичког покрета. Очигледно да почасни предсједник ДПС-а, искусни политички вук, осјећа да му се све више стеже мрежа, прозивке око 21. годишњице убиства Душка Јовановића и понуђена награда од милион еура за информације које би водиле ка извршиоцима и налогодавцима, као и хапшење високо позиционираног полицијског службеника Душка Голубовића, али и изручење Ивана Делића, те посебно гласно спомињање да би он могао да прихвати улогу заштићеног свједока, да управо зато прекаљени политички вук повлачи нове политичке конце. Изненадно, па чак и неочекивани прекид и одлагање сједнице Скупштине од стране најачег парламентарног клуба створило је недоумицу код грађана, али и открило план и намјеру опозиционара који покушавају додатно разбити владајућу парламентарну већину. Извјесно је да нешто баш не штима у редовима ПЕС-а и да се чека повратак њиховог првог човјека из Јапана, како би се закрпиле очигледне постојеће пукотине у њиховим редовима. Тактички потез првог човјека парламента да се прво гласа о његовом повјерењу, а тек потом о подршци поменутог споразума унио је и додатну нервозу код посланика опозиције који ће сигурно преко јавних наступа до 3. јуна, за када је заказан наставак засједања парламента покушати додатно да дестабилизују редове ПЕС-а, јер јасан је став код посланика Нове Српске, ДНП-а, СНП-а ,Уједињене, па и Демократа и вјероватно једне од двије независне посланице. Највјероватније да ће посланици Бошњачке странке остати и овога пута судржани, као и вјероватно и дио посланика албанских странака. Оно што је извјесно да ће предстојећии викенд бити политички јако активан, а да ће јавност највјероватније расплет виђети 3. јуна.
Оно што је интересантно свакако је и покушај додатне политичке дестабилизације и од стране предсједника Милатовића који је послао отворено писмо Мандићу и Спајићу око дешавања у врху војске, односно поступању министра одбране Краповића, да умјесто начелника генералштаба Лазаревића супротно одлуци Савјета за одбрану и безбједност, именује друго лице да присуствује раду Скупштине и њених тијела. Додатним закувавањем на политичкој сцени може се сматрати и одлука Управног суда који је поништио одлуку Агенције за спречавање корупције о смјени бивше директорке Јелене Перовић, али више од тога одлука о формирању предмета у вишем тужилаштву против Митрополита Јоаникија и других лица због наводно величања Павла Ђуришића. Ријеч је о недавној изјави Митрополита у Лијевче пољу, Република Српска, да се Ђуришићево јунаштво у бици у том мјесту може поредити са јунаштвом Павла Орловића, док су друга лица везана за дешавање у ресторану Радовче када су присутни пјевали пјесму ,,Ђуришићу, млад мајоре“. Све би то било у реду да тужилаштво, вјероватно под притиском појединих медија који су инсистирали на Јоаникијевој одговорности, није узело у обзир да размотри и начин прославе 21. маја у ресторану Граховац на Грахову, уз пјесме Томпсона који је познат по томе да велича нацистички и усташки покрет.
На жалост, Црна Гора никако да изађе из своје подвојености у коју ју је увео претходни режим да би њиме лакше владао и ако је њен народ то пожелио и помислио промјенама 2020. године. Али на жалост, испоставило се да су пипци претходне власти још увијек дубоко инфилтрирани у све поре државе и власти, па остаје отворено питање ко ту коме и којим одлукама покушава да заврће уши.
Перица Ђаковић
