Министарка туризма Симонида Кордић казала је на Градској РТВ, да ће тражити увођење транзитне таксе током љетње сезоне, како би се на тај начин донекле ријешио проблем саобраћајних гужви на приморју, које су, како каже, велики проблем туризма у нашој земљи. Истиче да се начин функционисања туризма мијења и да се Црна Гора мора прилагођавати. Каже да је све већа потражња за оригиналним садржајима, те да морамо понудити аутетнитчна искуства и садржаје, како би туристи доживјели традиционално искуство наше земље.
Истиче велики проблем транзита у Црној Гори, односно саобраћајних гужви током љетње туристичке сезоне, које су велики проблем и за туризам. Због тога је тражила и очекује да ће брзо бити формирана радна група која ће разматрати увођење транзитне таксе.
„Концепт транзитних такси је да се у љетњим мјесецима она наплаћује за кориснике најфреквентнијег путног правца од Дебелог бријега, односно од границе са Хрватском до границе са Албанијом. Циљ је да они који проведу мање од 24 сата у Црној Гори на изласку треба да плате транзитну таксу, која треба, макар ја мислим, да буде скупа и да буде на нивоу просјечног ноћења. Они који остају дуже од 24 сата је не би плаћали, јер није циљ да наплаћујемо пенале туристима и нашим гостима, већ да растеретимо тај путни правац. Постоји алтернативни путни правац преко Требиња, Никшића, Подгорице и Божаја, а који није оптерећен, чиме ћемо растеретити приморје, а оживјети неке друге ђелове. Све је то привремено рјешење, а трајно су изградња саобраћајница“, поручује Кордић.
Министарка наводи да је све спремно за зимску туристичку сезону, као и да вјештачко осњежавање не може бити спремно за ову сезону.
„Предузећа која се непосредно баве зимском сезоном су спремна, опремљена на сваки начин. Добијамо информације да су ‘букинзи’ одлични и да је интересовање велико. Капацитети у Тивту су, примјера ради, 100 одсто попуњени за новогодишње празнике. Сличне информације добијамо из Херцег Новог и Котора. То је оно што нас прво очекује, али је веома важно како ће се одвијати остатак сезоне“, казала је Кордић.
Црна Гора, како истиче, има богату понуду са којом може да изађе на тржиште и са много више тога него што сада нудимо.
„Промјена у начину функционисања туризмом, не само у Црној Гори, препознаје се помак у смислу укуса, прије свега, међународних туриста, и један отклон од традиционалног посматрања туризма ка једној модерној форми која подразумијева краћа а чешћа задржавања туриста и све већа интересовања за аутентична искуства и садржаје. Устаљена перцепција високог туризма су хотели са пет звјездица, што је наравно и нама потребно, али са друге стране је све већа потражња за оригиналним садржајима којих Црна Гора има“, наводи Кордић.
„Вјештачко осњежавање смо морали да имамо много раније“
Објашњава да је то условило и донекле парадоксалну ситуацију да се на Жабљаку ван зимске туристичке сезоне биљеже већи приходи него током зимске туристичке сезоне.
„Прва ствар о којој говорим, од када сам дошла на мјесто министра туризма, јесте да смо у фази климатских промјена, а које се дешавају деценијама уназад. Сви су то примјетили осим Црна Гора. Невјероватно је да се деценијама говори и планира развијање ски-центара, а да се нико није позабавио вјештачким осњежавањем. Очигледно да је за нас то био свемирски брод, што је недопустиво. То је само један елеменат, јер вјештачко осњежавање никад само по себи није довољно да зимска сезона, када нема снијега, буде на истом нивоу и када има снијега, али оно обезбјеђује минимум оперативности“, истиче Кордић.
Црна Гора, како каже, мора имати и нудити различите садржаје који се нуде гостима када нису идеални услови.
„Морамо имати алтернативне садржаје који вежу госте, а у којима уживају. Нама жичара служи и даље само као средство за скијање. То је превозно средство и мора да буде у функцији цијеле године. Ипак, неће бити у функцији ако само служи да се туристи попну и погледају. Мора постојати и неки садржај. То је оно о чему стално причам, а Министарство туризма конкретно не може финансијски да помогне, али смо ушли у процес помагања развитку те инфраструктуре, а нарочито скијалишта, кроз за сада два модела. Већ смо обавили одређене налазе како би виђели каква је ситуација, нарочито на скијалиштима на Жабљаку и у Колашину, а у вези могућности вјештачког осњежавања. Нешто компликованија ситуација је у Колашину него на Жабљаку. То је само први корак који је требало да се деси прије 20 година. То је ствар која се неће ријешити ове сезоне, иако смо неке кораке предузели и десиће се. Други модел су подстицајне мјере за зимски туризам. Припремљен је сет, који ће у јануару бити расписан“, навела је Кордић.
Према њеним ријечима, када је ријеч о цјеновној политици, Црна Гора у многим ситуацијама не може да утиче. Неутемељено подизање цијена, како каже, највише штети самим привредницима.
„Скандалозна ситуација са прекинутим кабловима на Бјеласици, директно угрожавање јавног интереса“
Коментаришући недавни проблем прекинутих каблова на Бјеласици, чиме су Ски-центар 1600, тунел Клисура, систем Радио-дифузнилог центра на Зековој глави, Војска ЦГ, хотел на Бјеласици, били без струје мјесец, Кордић наводи да је ријеч о скандалозоној ситуацији.
„Имали смо доста слојевиту и компликовану ситуацију. Наслиједили смо једну апсурдну позицију у којој је значајна инвестиција постављања жичаре на дијелу стаза на подручју Колашина спроведена на земљи која је у приватном власништву. Та земља није експроприисана. Сада су власници земљишта незадовољни, а то је само један сет проблема. Други проблем, а који је изазвао ову ситуацију, је да су власници једне парцеле преко које прелазе преносни стубови, насилно прекинули каблове и спријечили ЦЕДИС да приступи том мјесту и повеже каблове, јер се налази на њиховој парцели. Такво угрожавање јавног интереса, насилном сјечом каблова, је незабиљежено“, казала је Кордић.
Министарство туризма је због свега, како каже, тражило хитну сједницу Владе, како би се обезбиједили услови да се ријеши ова ситуација.
„Угрожавање снабдијевања струјом је директно угрожавање јавног интереса и држава ту не смије да сједи скршетних руку. Све се то дешава пред зимску сезону, када неко намјерно сјече каблове и не дозвољава да се то поправи“, поручује Кордић.
„Туриста ове године готово исто као и претходне, у октобру велики раст“
Министарка туризма објашњава и различите информације о броју туриста у земљи, наводећи да је број туриста готово идентичан као и прошле године, те да Црна Гора нема добар систем за сакупљање и обраду података.
„У августу смо биљежили пад од три одсто у односу на прошлу сезону. Већ у септембру имали смо знатно бољу ситуацију, па смо имали око 0,35 одсто мање туриста, док смо у октобру имали 6,54 одсто више туриста него у октобру прошле године. Тај посљедњи дио трећег квартала не региструје Централна банка, већ тек на крају. Ми увијек добијамо само број регистрованих гостију, али имамо велику сиву зону. То је један од разлога због чега се биљежи пад, за који нисмо сигурни да ли је реалан или није. У августу смо добијали са Жабљака неке информације да нема гостију, а са терена да нема слободног кревета. То показује да имамо проблем и изазов сиве економије. Тај изазов је везан за моделе и начине прикупљања података које морамо рјешавати“, казала је Кордић.
