Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос поручила је Хрватској да са Словенијом има посебну одговорност у подршци интеграцији југоисточне Европе и очекује да ће у раду са Црном Гором превладати дух подршке проширењу и да ће преостала билатерална питања бити ријешена прије црногорског приступања Европској унији.
,,Црна Гора је затворила више од половине преговарачких поглавља са Европском унијом, док су државе чланице већ почеле припремати њен приступни уговор”, казала је европска комесарка за проширење на Конференцији амбасадора, генералних конзула, конзула и војних аташеа јуче у Загребу.
У говору посвећеном будућности проширења ЕУ, Кос је посебно истакла улогу Хрватске, као државе чланице и сусједа више земаља кандидата, у процесу интеграције југоисточне Европе.
“Као сусједи неколико земаља кандидата, ваша подршка проширењу и процесу заснованом на појединачним достигнућима кандидата је кључна“, казала је Кос.
Она је подсјетила да Црна Гора тренутно предњачи у преговарачком процесу.
,,Црна Гора је сада затворила више од половине преговарачких поглавља, а државе чланице су почеле припремати њен приступни уговор“, навела је европска комесарка.
Посебну поруку упутила је управо Хрватској када је ријеч о преосталим отвореним питањима са Црном Гором.
,,Очекујем да ће овај дух превладати док радите са Црном Гором на рјешавању преосталих билатералних питања уочи њеног приступања. Можете рачунати на моју снажну личну подршку у тим напорима“, казала је Кос.
Она је прецизирала да ће се у октобру европски лидери састати на Европском савјету како би разговарали о проширењу.
,,Зато ће Комисија у септембру, како би припремила расправу европских лидера, представити своје идеје о томе како Европска унија мора да се припреми док се земље кандидати приближавају завршници приступних преговора. По мом мишљењу, морамо се позабавити са четири питања како бисмо изградили консензус на највишем нивоу за прихватање нових држава чланица. Прво, морамо разумјети какав утицај нови чланови могу имати. А тамо гдје постоји ризик да тај утицај буде штетан по наше државе чланице, морамо дјеловати како бисмо заштитили њихове интересе. Имамо искуство са далекосежним прелазним мјерама како бисмо осигурали да интеграција нових чланова протекне несметано. И морамо осигурати да буџет ЕУ може наставити да финансира наше приоритете”, рекла је Кос.
Она је навела да као друго, морамо разговарати о унутрашњим реформама које су потребне да би већа Унија остала способна да дјелује и да буде довољно агилна да се брзо прилагођава у свјетлу криза.
,,Добра вијест је да нам постојећи Уговори већ дају значајан простор да побољшамо начин на који доносимо одлуке и како наше институције функционишу. То треба да искористимо како бисмо доношење одлука учинили једноставнијим и флексибилнијим. То би такође могло значити смањење броја области у којима једна држава чланица може блокирати све остале. То би могло значити и смањење броја чланова наших институција. А тамо гдје нијесу сви спремни да напредују заједно, мање групе држава чланица могле би да преузму вођство, као што смо већ видјели са Шенгеном и еуром. Треће, свака нова чланица мора учинити Европу снажнијом – политички, економски и у погледу безбједности. То почиње владавином права. Потребни су нам доказани резултати у спровођењу реформи и испуњавању обавеза из приступног процеса”, навела је Кос.
Како је истакла, морамо отићи корак даље.
“Морамо се побринути да не пустимо “тројанске коње“ унутра. Не данас, не за 10 или 20 година од сада. Недавна искуства показала су да могу бити потребне снажније заштитне мјере како би се унапријед спријечила – а, ако је потребно, и исправила – кршења темељних принципа и вриједности наше Уније. Такве мјере су неопходне, а не нешто што је пожељно имати. То је кључно за изградњу повјерења и јединства унутар наше Уније како би се прихватиле нове чланице. Четврто, проширење ЕУ мора да се развија како би одговорило на данашње реалности”, оцијенила је европска комесарка.
Припрема за чланство у ЕУ захтијева вријеме, додала је.
,,Али вријеме је оно што наши противници више не дају нашим кандидатима. Они не чекају стрпљиво док земље кандидати завршавају двадесетогодишњи процес приступања. Они инвестирају. Врше политички притисак. Граде зависности. Искоришћавају неизвјесност. Зато морамо да се удаљимо од логике ‘све или ништа’ у проширењу. Потребан нам је структуриранији приступ како бисмо премостили вријеме које више немамо. Морамо тражити амбициозније начине постепене интеграције”, рекла је Кос.
