Док се Европа 23. августа, на дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима, достојанствено клања сјенима страдалих и подсјећа на погубне идеологије прошлог вијека, Црна Гора наставља да демонстрира опасну системску амнезију, оцијенио је проф. др Војо Лаковић.
Дугогодишњи професионалац у сектору безбједности и универзитетски професор упозорава да црногорско друштво и институције годинама избјегавају озбиљно суочавање са тамним поглављима политичко-безбједносне прошлости, док жртве насиља, прогона и, како тврди, политички мотивисаних ликвидација, остају без пуне истине и правде.
Поручује да кључ оздрављења друштва не види у “козметичким реформама”, већ у потпуном расвјетљавању дјеловања некадашњих безбједносних структура, посебно Седме управе и такозваних “црних тројки”.
,,Наше, црногорске жртве тог хибридног тоталитарног система данас су поново убијене – овог пута заборавом и игнорисањем”, казао је Лаковић за ,,Вијести”.
Он наводи да људи који су, како тврди, били пребијани, прогањани или ликвидирани због политичког неслагања или сукоба са тадашњим структурама моћи, и даље чекају да институције до краја расвијетле околности.
Посебно инсистира на расвјетљавању улоге Седме управе и неформалних група које јавност и поједини актери означавају као “црне тројке”. Наглашава да се не смије дозволити да питања о њиховом дјеловању остану на нивоу политичких оптужби, гласина и неразјашњених сумњи.
,,Ако желимо државу засновану на владавини права, онда ниједан дио безбједносног апарата не може бити изузет од провјере и суочавања са прошлошћу”.
Као један од кључних проблема, Лаковић наводи застој у раду Анкетног одбора, који је требало да се бави расвјетљавањем појединих догађаја и могућом улогом државних структура. Према његовом мишљењу, чињеница да се процес не одвија очекиваном динамиком отвара питање постоји ли политичка и институционална спремност да се дође до пуне истине.
,,Та блокада није случајна”, каже он, оцјењујући да унутар система и даље постоје структуре и интереси који немају мотив да се отворе архиве и утврди евентуална одговорност налогодаваца и извршилаца.
Управо зато, сматра он, парламентарна истрага не би смјела остати још један недовршени институционални процес, већ би њени налази морали бити доступни јавности и, уколико постоје основи сумње, прослијеђени надлежним правосудним органима.
Скупштина Црне Горе је у фебруару прошле године донијела одлуку о отварању парламентарне истраге и формирању Анкетног одбора који испитује политички мотивисана убиства, нападе на новинаре и интелектуалце, укључујући дјеловање такозваних “црних тројки”.
Лаковић је на сједници одбора саслушан у јулу прошле године, када је говорио о нападу на њега 1999. године, тврдећи да се то десило због запљене цигарета у Бару и цитостатика у Херцег Новом. Он је тада казао да је 1999. био на функцији шефа Службе за сузбијање кријумчарења и царинске истраге у Савезној управи царина Југославије, задужен за Црну Гору, а да се на почетку бомбардовања ставио на располагање Ратној морнарици Југославије.
,,Под пуном одговорношћу изјављујем да је основни мотив напада на мене била запљена цигарета без акцизне маркице са бродом. Акцију смо извели са јединицом Ратне морнарице… Тај брод су они лоцирали радаром са Црног рта у висини Улциња… Када смо одузимали цигарете, мој бивши пријатељ са иницијалима М. М. ми је казао да се одмакнем од цигарета и да је моје 10 одсто. Нормално да сам одбио и изабрао батине”.
Рад Анкетног одбора практично је заустављен у марту 2026., након што је Андрија Николић из ДПС-а поднио оставку на мјесто предсједника, а ДПС повукао своје представнике из тог скупштинског тијела, изражавајући тако незадовољство због усвајања закона о унутрашњим пословима и Агенцији за националну безбједност…
Лаковић критикује и дио невладиног сектора у Црној Гори, посебно организације које се баве људским правима и суочавањем с прошлошћу. Оцјењује да изостаје озбиљнији и систематски ангажман када је ријеч о случајевима за које постоје тврдње или сумње да су повезани са злоупотребама државног и безбједносног апарата.
,,Фрапантно је да се, док се говори о суочавању с прошлошћу, занемарују најтежа питања која се тичу могућих кршења људских права у сопственом друштву”.
Наводи да би управо невладине организације требало да инсистирају на отварању архива, заштити свједока, доступности информација и институционалној одговорности, без обзира на политичку припадност потенцијално одговорних.
Лаковић истиче да без потпуног расвјетљавања дјеловања спорних безбједносних структура неће бити могуће говорити о стварној реформи сектора безбједности, али ни о пуној независности правосуђа.
,,Све док се не утврди истина о тамним мрљама наше прошлости, полиција и правосуђе могу остати таоци наслијеђених структура и неразјашњених односа”.
Наглашава да суочавање с прошлошћу не би смјело бити питање дневне политике, већ питање институционалне одговорности према жртвама и друштву.
,,Безбједносно оздрављење Црне Горе почиње истином о нашим жртвама. Све остало је празна политичка демагогија”- казао је Лакови.
Извор: Вијести
