Пише: Желидраг Никчевић
Прилично добро познајем Марка Ковачевића, а знам, нажалост, и ове што за њим лају поваздан.
И знате ли шта је ту мени најзанимљивије, да не кажем баш најкомичније?
Марко је човјек изразито мирољубив, уравнотежен, спокојан, по карактеру несклон било каквој врсти провокација.
У политичкој дјелатности, он се просто труди да говори истину, ослањајући се на историју свог народа.
И баш та његова сталожена приврженост историји, та свијест да нисмо пали с неба, него смо потомци часних предака, са одговарајућим правима и обавезама – баш то је за хистеричне монтенегринске комитетлије неподношљиво.
Јер, за њих је сва предђукановићевска историја – пустиња.
Срећом, Марков караван толико брзо пролази да пси једва стижу да залају.