Промоцијом у Дому Војске у Београду, премијерно је приказан спот за нумеру ,,Пјесма
Деспоту Стефану”. Пројекцији су присуствовали представници Војске Србије, као и
Српске Православне Цркве. Присутнима су се обратили Љиљана Поповић, ауторка
песме, Хаџи-Александар Ђуровић, редитељ спота, као и пуковник Горан Иконић,
директор продукције Застава Филм.
Нова пјесма, можемо рећи и химна, посвећена Светом Деспоту Стефану Лазаревићу је
настала из пера наше познате кантауторке Љиљане Поповић и њеног дугогодишњег
сарадника Предрага Недељковића, члана Београдске Филхармоније, а уз подршку
верске службе Српске Православне Цркве у Војсци Србије. Од августа 2023. године
Деспот Стефан је званична слава Војске Србије.
Спот је рађен у копродукцији Војнофилмског центра “Застава филм” и продукције
Александрија филм из Београда, по благословима Његове Светости Патријарха српског
господина Порфирија, Владике војног Доситеја, и уз подршку Митрополита
крушевачког Давида, манастира Манасија и игумана Павла, манастира Светог Јована
Богослова и архимандрита Мардарија, војног свештеника о. Ђорђа Стојисављевића и
других врлинских људи наше Цркве. Пројекат је рађен под покровитељством
Министарства Одбране, Војне Академије и Војног Музеја. Сниман је на мноштву
локација, у Крушевцу, Манасији и Београду. У споту се поред ауторке песме, музичара
и кадета Војне Академије, појављују и Ђорђе Станишић који тумачи лик Деспота
Стефана, као и витезови из организације “СВЕБОР”.
По речима аутора, прича спота представља пут витеза који иде трагом Деспота Стефана
и на крају кулминира хором витезова и кадета Војске Србије симболично приказујући
трајање витешког духа од средњевековне Србије, преко херојских војника у ратовима у 20 вијеку па до данашње пешадије, морнарице и авијације.
Линк за спот: https://youtu.be/RPIvz7KEpX4
Деспот Стефан Лазаревић, у народу познат и као Високи Стефан, претворио је Београд
у своју престоницу, са циљем да буде српско политичко, војно, трговачко, верско и
културно седиште. Током своје вишедеценијске владавине, Стефан је успео да оснажи
Србију у сваком погледу и период његове владавине представља последњу блиставу
епоху у историји и култури средњовековне Србије . . Био је велики задужбинар, као и
покровитељ уметности и културе. Поред тога, он је и сам био писац, а његово
најзначајније дело је „Слово љубве” које се одликује ренесансним цртама. Занимљиво
је да је Деспот Стефан Лазаревић и сам уживао у хорском певању духовних и
литургијских композиција, а за световну музику, по речима Константина Филозофа,
није много марио, са изузетком походне војне музике, за коју је мислио да је добра за
подизање војног морала.
Солисткиња и кантауторка Љиљана Поповић, већ је 20 година на нашој сцени са својом
аутентичном музиком инспирисаном традицијом и духовношћу. Њена ауторска музика
има оригиналне поетске текстове и обојена је савременим аранжманима са филмским
шармом, уз глас који осваја слушаоце. На почетку њене каријере било је веома мало
аутора који су радили такву врсту ауторске музике, тако да је многима била и
инспирација и подстрек да крену сличним путем. Њен пут је ишао од солисте, затим и
члана чувене групе “Ступови” чији је један од оснивача, уз многе солистичке наступе у
целом региону, Европи и Јужној Америци, па је и међународно запажена. Сарађује са
многим нашим, али и са неким од страних музичара у сличним жанровима, пре свега у
Грчкој, а у њеној музици често преовлађују мелодије и амбијент Косова и Метохије,
као и Византије . Радила је и два албума за децу заједно са нашим познатим поп, рок,
етно музичарима и црквеним појцима и хоровима, као и многе синглове уз занимљиве
спотове. И сада њена музика има специфичну аутентичност и веома је прихваћена код
нас, али и у иностранству где су многе песме обрађиване од стране других вокала, али
их и она сама изводи на концертима са сјајним музичарима делом из Београдске
филхармоније, оркестра РТС-а, као и многим самосталним музичарима који је прате
као група ,,Жива вода”, или су прошли кроз групу уз њу током година.
Хаџи-Александар Ђуровић, вишеструко међународно награђивани редитељ, који
потписује сценарио и режију спота, широј публици је познат као аутор играног филма
,,Света Петка – Крст у пустињи”, документарног филма “Ви идите, ја нећу!” о страдању
српског народа и наслеђа на Косову и Метохији, као и кратког играног филма
,,Ђурђевак Црвени” о Јасеновцу. Дио његовог опуса је инспирисан традицијом,
историјом српског народа и вером. Аутор је кратких и дугометражних играних и
документарних филмова, као и музичких спотова.
