Манастир Тумане прославиће 20. октобра десет година од откривања моштију Светог Јакова. Игуман манастира Тумане Димитрије Плећевић је поводом десетогодишњице обретења моштију Светог Јакова Туманског за РТС рекао да очекују велики број гостију 20. октобра и да ће народ моћи да дотакне светитеља, а светитељ да их бладослови.
Отац Димитрије је подсјетио да је 2014. године братство манастира Тумана извршило ископавање његових светих моштију и пренос у манастирску цркву покрај моштију Светог Зосима.
,,Свети Јаков је канонизован и ове године прослављамо десет година од тог значајног духовног догађаја када су његове свете моштије откривене”, објашњава игуман Тумана.
Света литургија почеће у 8.30 након које ће мошти Светог Јакова бити изнете из његовог кивота.
,,У једном импровизованом кивоту, једној носилици, биће пронета кроз народ Божији да народ може да дотакне Светитеља, а Светитељ да може да благослови народ” казао је отац Димитрије и најавио да ће ради сећања и спомена бити подељене иконице обретења моштију Светога Јакова, са земљом са његовог светог гроба.
Свети Јаков Тумански
,,Живео је кајем 19. и у првој половини 20. века. Био је човек светског образовања, двоструки доктор наука. За своје време један од најобразованијих људи”, објашњава игуман Тумана. Каже да је Свети Јаков радио у Француској при Kраљевској амбасади, али да је под утиском проповеди Владике Николаја 30-их година прошлог века оставио службу и отишао како би постао искушеник, а касније и монах код Светог владике Николаја.
,,Истакао се као велики мисионар”, наглашава архимандрит Димитрије Плећевић.
,,За себе је говорио да га је сусрет са Богом и побожним људима и Светим владиком Николајем толико дотакао и да се у том тренутку осетио као преломљен и поново рођен. Од својих савременика запамћен је као човек светога и више него узорног монашког живота, којег су већ током живота сматрали за Светог човека, каже игуман.
Каже да је током Другог светског рата ишао је по Србији и мисионарио, због чега је од ондашњих власти био страшно гоњен на самом крају рата и непосредно потом.
,,У новембру месецу 1945. године страшно је претучен у Трстенинку јер је био у манастеру Љубостињи.Тамо нису хтели да га ликвидирају због великог поштовања народа. Сачекали су га у Пожаревцу, на путу за манастир Тумане и страшно га претукли и у кући једног богомољца у селу Раброву.
,,Свети Јаков се упокоио 16. фебруара 1946. године по собственом завештању, јако је био жички монах, рекао је да жели да се сахрани на монашком гробљу манастера Тумана”, представља тргичан крај живота гост РТС-а.
Игуман манастира каже да је велика посећеност манастира управо захваљујући Светитељима који у њему почивају.
Зна се да је кроз читав средњи вијек и турско ропство манастир носио бреме страдања са својим народом, бивао је пљачкан, рушен и паљен, али је као и народ увек обнављан јер је његов духовни значај у том раздобљу био несагледиво велики, наводи се на сајту манастира Тумане. Постији више предања о томе ко је ктитор манастира чији се настанак везује за 14. вијек. Први сачувани запси о Туманама потичу из 16. века.
Наводи се да је срушени манастир обновио Милош Обилић коме се по једном предању приписује ктиторство Тумана.
По предању је Милош Обилић нехотице, у лову, устрелио Светог Зосима.
,,Када га је понео свом двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, Свети Зосим је узвикнуо – Ту ме мани и пусти ме да умрем. У знак кајања за нехотично убиство светитеља, на његовом гробу је војвода Милош Обилић почео да зида цркву. Кад је стигао до крова, гласници кнеза Лазара су дошли са поруком из Крушевца – Ту мани задужбину, и дођи да идемо у бој против Турака. По том двоструком – ту мани, манастир Тумане добија своје име, и народ га завршава после Косовског боја”, испричао је игуман Димитрије Плећевић.
,,Ту су мошти Светог Зосима, Туманског Синаита, монаха из 14. века и мошти Светог Јакова Новог Туманског. И Бог је те Светитеље даривао даром чудотворца и сељивања народа и зато људи са свих страна па чак и људи других вера долазе да код њих потраже помоћ утеху и благослав”, објашњава разлоге великог броја верника.
Игуман манастира је рекао да му је учињена велика радост што служи у таквом манастиру.
,,Кад видите намученог човека, исцрпљеног болешћу, утученог због разних околности које живот носи, када прими Божији благослов и помоћ и видите га, управо по речима Светог Јакова, да се осетио као наново рођен”, препричава архимандрит.
Како каже, то је утеха и путоказ свима да се ипак окренемо истинским вредностима и да знамо и схватимо да је Божије место у животу незаменљиво.
Игуман манастира тумане каже да су радови на изградњи гостињског конака и библиотеке готово на самом крају.
,,Сада су у току радови на довођењу јачег напона и вода струје. Тако да се надам ако Бог да да од пролећа тај објекат буде у функцији примања вернога народа који жели да борави у манастиру”, истакао је игуман.
Објаснио је да сви могу да учесовују и да ће на тај налин уградит себе у једну светињу.
Извор: РТС