,,Чињеница да је Унеско уврстио манастире Високи Дечани, Пећку патријаршију и Грачаницу као и цркву Богородицу Љевишку у светску културну баштину потврда је тога да су ове српске светиње од значаја за читаво човечанство”- казао је за РТС предсједник Националне комисије за сарадњу са Унеском, Горан Милашиновић.
Манастир Српске православне цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан је на листу седам најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи за 2021. годину, коју је саставила паневропска федерација за очување културног наслеђа “Европа ностра”.
Горан Милашиновић наводи да су упркос Кфору српски манастири на Косову и Метохији рушени, паљени и девастирани, те да је улога Унеска у заштити тих добара од кључног значаја.
,,Да та добра нису на Унесковој листи, имали бисмо велике проблеме да их сачувамо у данашњем времену, имајући у виду све непријатељске акције Приштине од када ти манастири постоје. Само присуство заштитних снага Кфора није довољно, јер се показало да долази до девастације и уништавања тих добара. Чињеница да су та добра не само српска, већ и светска, је гаранција да ће бити заштићена, бар у блиској будућности, а надамо се и дуже”, каже Милашиновић.
Од 1999. године, на Косову и Метохији је запаљено, срушено и девастирано више од 150 српских православних светиња. Богородица Љевишка у Призрену, због безбедности, опасана је жицом, док манастир Високи Дечани и даље чувају војници КФОР-а. Због тога се већ 18 година налазе на листи угрожених.
,,Сваке године, као држава чланица, подносимо извештај о овим добрима, набрајамо шта се тамо догађа, шта није добро, шта би требало поправити, и то презентујемо на Комитету за светску баштину. Унеско је веома добро упознат са ситуацијом, а чињеница да задржава ова добра на листи угрожених показује да за то постоје оправдани разлози”, објашњава Милашиновић.
Он такође указује да су културна добра, цркве и манастири на Косову и Метохији свакодневно изложени репресији од стране приштинских власти – отимању земљишта манастиру Високи Дечани, изградњи у непосредној близини цркве Богородице Љевишке и одлагању грађевинског отпада у њеној близини.
“Проблеми су бројни, посебно када је у питању манастир Високи Дечани. Зашто је манастир и даље окружен бодљикавом жицом? Зашто га Кфор и даље чува? Зато што је манастир и даље угрожен”, оцењује Милашиновић.
Непријатељске тактике Приштине и крађа идентитета
Према његовим речима приметне су три различите непријатељске тактике Приштине, које се преплићу. При том, није реч само о четири манастира на Светској листи, него о 1.200 различитих културних и сакралних артефаката на територији КиМ. Прва је уништавање, а кад не успе, негација, а кад ни то не успе, онда крађа идентитета и преноминовање.
,,Прва тенденција је била уништавање, физичко уништавање културних добара. Када је међународна заједница то препознала, то је у некој мери заустављено. Следећи корак била је негација да та добра уопште припадају Србима, а последња фаза је преноминовање и крађа културног идентитета, са намером да Приштина представи та добра као своја, што је апсолутно нелогично и нетачно”, наводи Милашиновић.
Преноминовање нашег културног наслеђа у лажно албанско, каже он, није могуће из много разлога, а доказ је и сам процес уписа на Светску листу, када су најкомпетентнији светски експерти за културно наслеђе потврдили да је реч о српској култури.
,,Током процеса уписа манастира на Унескову листу ниједан експерт није довео у питање српски идентитет ових светиња. Апсолутно имамо доказ да светска заједница признаје ова добра као српски идентитет”, закључио је Милашиновић.
Извор: РТС
Фото: Снимак екрана
