Предсједник државе Јаков Милатовић додијелио је данас постхумно Орден Црногорске велике звијезде, највише државно признање које Црна Гора може додијелити свом држављанину, митрополиту црногорско-приморском Амфилохију за његов огроман допринос у јачању међународног угледа државе, као и у очувању духовне традиције, изградњи друштвеног мира и обликовању једног од најважнијих поглавља наше савремене историје, саопштено је из Кабинета предсједника.
_600x900)
“Данас се сјећамо човјека који је оставио дубок, неизбрисив траг у историји наше земље. Човјека чији глас, снага и мудрост и данас одјекују међу нама – митрополита црногорско- приморског Амфилохија. Додјелом Ордена Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију, Црна Гора одаје признање његовом огромном доприносу у јачању међународног угледа државе, као и у очувању духовне традиције, изградњи друштвеног мира и обликовању једног од најважнијих поглавља наше савремене историје, рекао је Милатовић.
Предсједник је подсјетио да је митрополит рођен у Морачи, образован у Београду, Берну, Риму, Паризу и Атини, те да је био више од црквеног великодостојника.
Он је казао да је митрополит Амфилохије био мост између духовности и знања, између Истока и Запада.
_600x900)
“Својим образовањем, ауторитетом и дијалогом са представницима других цркава и религија, дао је допринос међународном угледу Црне Горе и показао да се снага једне мале земље мјери величином њених великих људи. Као предсједник Црне Горе, у сусретима са бројним вјерским великодостојницима у Црној Гори и широм свијета, са поносом сам слушао како са посебним поштовањем и уважавањем говоре о митрополиту Амфилохију”, казао је предсједник Милатовић.
Додао је да је митрополит био духовни колос чија је ријеч била чврста и стамена, “баш као овај наш црногорски крш из којег је поникао и којег је највише волио”.
“У сложеним историјским тренуцима за Црну Гору када су емоције биле снажне, а подјеле дубоке, његов позив на мир и достојанство био је глас разума који је допринио да Црна Гора сачува достојанство и заједничку вјеру у бољу будућност. Током изазовних друштвених процеса, попут референдума 2006. године, дао је немјерљив допринос очувању мира и стабилности, позивајући увијек на саборност, разум и међусобно поштовање. Управо су то вриједности на којима данас градимо бољу Црну Гору”, рекао је предсједник Милатовић.
Истакао је да је, у посљедњим годинама свог живота, митрополит Амфилохије стао на чело народа, раме уз раме са садашњим митрополитом Јоаникијем.
“Био је то симбол духовног отпора и моралне досљедности. Током литија 2019. и 2020. године, предводили су народ у борби за слободу, једнакост и правду, за вриједности које су нам биле одузете. Са њим на челу, улицама Црне Горе корачале су тих дана и мјесеци ријеке црногорских грађана вјерујући у боље сјутра. Захваљујући његовом вођству, литије су постале симбол мирног грађанског отпора и израз потребе људи да се њихово достојанство чује и поштује”, рекао је Милатовић.
Предсједник је напоменуо да је то био тренутак када се показало да Црна Гора може мијењати себе без насиља, без подјела, у духу демократске свијести и одговорности.
“И управо та снага народа, вођена вјером, разумом и достојанством, отворила је ново поглавље црногорске историје. Без те промјене, без тог мирног, достојанственог и демократског покрета, Црна Гора данас не би са оптимизмом гледала на своју европску будућност”, каже предсједник.
А та перспектива, како је истакао Милатовић, не подразумијева само добре законе, ефикасне институције, већ и слободу, достојанство човјека и способност друштва да се мијења без насиља.
Предсједник је казао да је митрополит Амфилохије својим дјелом показао да су те вриједности уткане у само биће наше Црне Горе.
“Зато данас, у име државе Црне Горе, са дубоким поштовањем и захвалношћу, додјелјујем постхумно Орден Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију за: допринос очувању духовне и културне традиције Црне Горе, залагање за мир и саборност у пресудним историјским тренуцима, допринос демократским промјенама без којих Црна Гора не би могла постати дио европске породице народа, и за континуирани, цјеложивотни ангажман на јачању међународног угледа Црне Горе”, рекао је предсједник.
Он је рекао да митрополита Амфилохија више нема међу нама, али његова порука и његово дјело остају да нас подсјећају: да се Црна Гора брани истином, вјером и разумом, да се мијења дијалогом а не сукобом и да снага једног народа није у подјелама, већ у јединству.
“И завршићу овај говор са стиховима нашег славног и великог Његоша који носе ванвременску поруку, а који савршено пристају уз животно дјело митрополита Амфилохија: ‘Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити!’, закључио је предсједник Милатовић у обраћању присутнима.
Свечаности је у име породице Радовић присуствовао брат митрополита Амфилохија Павић Радовић.
Орден је, по жељи и уз сагласност породице, уручен митрополиту црногорско-приморском Јоаникију, који је захвалио предсједнику на додјели Ордена и томе што је “сагледао и уважио велике заслуге нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија”.
“Он је као човјек великог образовања, велике харизме и великог угледа, био радо виђен и приман у главним центрима свих православних земаља а и много шире. Није случајно што се блаженопочившем митрополиту Амфилохију додјелјује Орден Велике црногорске звијезде. То нас подсјећа на Његошеву лучу, на Његошеву звијезду, на ону свјетлост Божију коју је Његош опјевао, вјечну и непролазну, а коју је митрополит Амфилохије носио у својој души и том свјетлошћу обасјао и свој народ, и своју отаџбину, а та свјетлост ће засијати и изван простора Црне Горе”, поручио је митрополит Јоаникије.
Образложење постхумне додјеле Ордена Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оставио је дубок траг у духовном и друштвеном животу савремене Црне Горе. Његово дјелованје током три деценије на челу Митрополије црногорско-приморске обиљежено је обновом црквеног насљеђа, повратком духовности у јавни простор, али и посебним доприносом друштвеној стабилности, нарочито у тренуцима историјских прекретница.
Рођен 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, након богословских, теолошких и филолошких студија у Београду, Берну, Риму, Паризу и Атини постао је један од најобразованијих епископа православног свијета. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик, а у научном раду користио је и старогрчки, латински и црквенословенски језик.
На чело Митрополије црногорско-приморске дошао је уочи Божића 1991. године. Током његове службе, обновљене су и изграђене бројне цркве и манастири и саграђени велелепни саборни храмови у Подгорици и Бару.
Као митрополит црногорско-приморски, позиционирао је Црну Гору као дестинацију у коју су радо долазили највиши представници васељенске Православне Цркве. Међу њима су били патријарси Цариграда, Александрије, Антиохије, Јерусалима и Москве, као и други патријарси и највиши представници помјесних православних цркава. Већина њих је први пут у историји посјетила Црну Гору управо током његовог управљања Митрополијом црногорско приморском.
Захваљујући његовом угледу у другим православним црквама, велики број грађана из других земаља упознао се са црногорским духовним насљеђем, а затим и посјетио Црну Гору.
Учествовао је на бројним међународним форумима који су се бавили међусобним односима између православних цркава, као и онима на којима је афирмисана међувјерска сарадња. На највишем нивоу, био је примљен и учествовао је у дискусијама са свим поглаварима Римокатоличке цркве у посљедњих скоро пола вијека.
Посебно је важно нагласити бригу митрополита Амфилохија за потомке црногорских исељеника у Јужној Америци, прије свега у Аргентини. Његовим залагањем и на његов приједлог по први пут у историји је 2011. године основана Епархија за Јужну и Централну Америку, са сједиштем у Буенос Ајресу.
Митрополит је више пута одлазио у Јужну Америку, окупљајући, прије свега, црногорске исељенике, али и све остале који су долазили са ових простора, обнављајући у њима сјећање на сопствено духовно насљеђе. Многи од њих су, охрабрени његовом мисијом, по први пут посјетили Црну Гору.
Такође, митрополит Амфилохије је помогао бројним младим људима да наставе школовање у иностранству. Највећи број њих студирао је на теолошким факултетима у Грчкој, Русији, Јерменији, Пољској, Француској, Италији, Њемачкој, САД-у и другим мјестима, но митрополит је редовно помагао и оне који су студирали друге науке у земљи и иностранству.
У кључном историјском тренутку, током референдума о независности Црне Горе 2006. године, показао је изузетну одговорност. Његови јавни наступи, позиви на разум и братску саборност допринијели су да Црна Гора прође кроз референдумски процес без унутрашњих сукоба. На тај начин, дао је немјерљив допринос очувању друштвеног мира и стабилности
коју данас имамо.
Поред тога, одржавао је блиске и пријатељске односе са представницима Римокатоличке цркве, Исламске и Јеврејске заједнице у нашој земљи. Његов приступ, у којем је неријетко наглашавао важност заједничког живота људи различитих вјера, допринио је очувању духа толеранције и међувјерског повјерења који представљају темељ црногорског друштва.
У посљедњим годинама живота, постао је симбол духовног отпора, што се посебно истакло током 2019. и 2020. године, када је имао кључну улогу у организовању и вођењу литија које су попримиле шире друштвено значење и постале израз грађанског протеста.
Митрополит Амфилохије инсистирао је на мирном и достојанственом карактеру протеста, омогућивши да се ова масовна окупљања одвијају без и најмањег инцидента. Континуитет и масовност литија били су кључни фактори који су утицали на демократске промјене у Црној Гори 2020. године.
Постхумном додјелом Ордена Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију, највишег државног признања које Црна Гора може додијелити свом држављанину, за допринос међународном угледу и положају Црне Горе, одаје се признање једној важној историјској личности која је имала значајну улогу и у очувању духовне традиције и друштвеног мира у најосјетљивијим периодима наше савремене историје.
