Википедија
На данашњи дан, 10. јула 1856. рођен је српски научник и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји.
Никола Тесла рођен је у Смиљану у Лици, од оца Милутина, српског православног свештеника, и мајке Георгине, у некадашњој Војној крајини Аустријског царства. Крштен је у српској православној цркви светих Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по једном и другом дједу. Према крштеници је рођен 28. јуна 1856. године.
Николин отац је био надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. По једном веровању, Тесле воде порекло од Драганића из Бањана. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена (Опутни) Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини. Међутим, о Теслином пореклу постоји и верзија да су од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. По легенди која се задржала у Бањанима, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, део Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други део одселио у Лику који је прозван Тесла по истоименом тесарском оруђу. Николина мајка била је вредна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком раду. Теслини родитељи су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла. Без његових изума савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед. Један је од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац “новог техничког поретка”, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку. Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао је низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије. Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјене струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Послије окончања студија електротехнике у Грацу и краћег стажирања у Будимпешти и Паризу, одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате.
Поводом стогодишњице његовог рођења – 1956. године јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.
Рођендан Николе Тесле се у Србији од 2011. године обиљежава као национални Дан науке
