Пише: Емило Лабудовић
Припадници Војске Црне Горе који су, у склопу акције невиђеног тероризма над Србима и свиме што макар и мирише на српско, недавно ухапшени у Високим Дечанима биће суспендовани, а против њих биће покренут дисциплински поступак! Кад сам прочитао ову изјаву прве шапке Војске Црне Горе, генерала Лазаревића, у први мах сам се обрадовао. Јер елементарна логика ми је сугерисала да су тројица Никшићана прво ослобођени из Куртијевог казамата, а да све ово друго слиједи касније.
Нормално је, а дисциплина и процедуре су оно на чему и почива устројство војске као институције, да и ова двојица војника буду подвргнута дисциплинском поступку, ни по бабу ни по стричевима, и са тим немам никакав проблем. И сам сам био војник (примјеран) и добро знам шта се у униформи и под којим словима смије а шта се ни под којим условом не смије. А на врху пирамиде оних који вреднују шта се не смије, пирамиде чувара реда и поретка, сваако је генерал Лазаревић. Али, сјећам се једног наука још из времена својих првих новинарских корака, добијеног од барда југословенског новинарства, покојног Радивоја Рабреновића који ми је тада рекао: „кад видиш да ти неко на улици туче мајку или дијете, није твоје да утврђујеш и расправљаш о томе јесу ли криви или не, већ да их превасходно одбраниш”! Генерале Лазаревићу, није моје да расправљам о њиховој кривици, али имам сва права овога свијета да Вас питам: није ли Ваша професионална, морална и родитељска дужност била да нађете начин, искористите све НАТО везе и њихову дипломатију и ову двојицу претходно ослободите? А онда, ако је по закону – и на вјешала!
На страну то колики је гријех и преступ представити се Србином на било којем мјесту, па макар то било и Косово, небитно је и то да ли је „спорна” налепница била њихова или им је подметнута, чињеница да су двојица, прије свега грађана Црне Горе и припадника војске НАТО, ухапшени и притворени, жестоки је шамар Црној Гори. И њеној војсци, господине генеларе. Од те одговорности, макар оне моралне, не може да Вас заштити чак ни предсједник Милатовић под чијом се сјенком башкарите као бег на Херцеговини.
Све буде и прође, господине генерале, али шамар који је бесловесни насилник и фашиста Курти звизнуо и Вама и Милатовићу жариће вас, обојицу, док сте живи. Наравно, под условом да сте под униформом и одијелом сачувли макар зрнце људског и професионалног достојанства. Ови људи ће се, надам се што прије, вратити кући и породицама, и мање је важно хоће ли их при том сачекати Ваш родитељски загрљај или Ваша суспензија. Само Ви радите свој посао, што би рекао Вукашин из Клепаца, а што се тиче овога људског и моралног: на мјесту вољно, господине генерале!!!
Емило Лабудовић
