Пише: Емило Лабудовић
Убише се „ови моји”, што званични, што они други, од напора да натјерају Ибрахим – агу и његово (али баш његово) министарство да уложи макар вербални протест због насиља албанских власти над црногорским грађанима током посјете Газиместану. Ни залуднијег посла, нити ћоравијег резултата. Али, ако ћемо поштено, само су наивни очекивали другачије. Јер:
Прво, на Газиместан јесу путовали „грађани Црне Горе” али само они који се национално декларишу као Срби. А Срби у и из Црне Горе су усред Црне Горе „грађани другога реда” (први ред трибина држи она са капицом) те, стога, Ибрахим – аги није ни на крај памети да брату Куртију због тамо неких „другоразредних грађана”, а уз то и Срба, отправи протестујући хатишериф;
Друго, не будимо наивни. Не бије и не хапси (и не курчи се) по Косову онај Курти. Таман посла. Какав је, сумњам да се и у кући ишта пита. Тамо батином и законом, као Апокалипса, витла Брисел, тачније тријумвират Енглеска, Њемачка, Француска. Они би да сасвим приграбе Косово, али добро знају да тамо, све док ту дише и једна душа српска, ногом не смију. Као што нијесу смјели ни 1999. године. А кад тамо Срба више не буде, Куртија ће тада тући њихови батинаши. Али, за сада су Куртију и кур(ч)тићима дате одријешене руке да хапсе, млате, затварају, и заврше прљаву бриселску работу. Међутим, тукли не тукли „оп трт гевезен зајн”, што би рекао онај Курбла. Јер, нема тврђих и тврдоглавијих глава од српских. Ибрахим – ага зна за јадац, па нити се мијеша у свој, нити у Куртијев „посао”.
Треће, шта има чудно и ванредно што су Срби из Црне Горе тучени на Газименстану кад је те исте, и многе друге, Србе та иста Црна Гора, тукла, хапсила, пендрекала и отровима тровала насред Црне Горе? Има ли иоле активнијег Србина из Црне Горе а да није „сркнуо” мало оне чорбе зване сузавац (ако је само то он био) и добио пендрек по грбини? Нема. Дакле, тукао Курти или ови Ибрахим – агини, на исто му дође.
Ибрахим – ага није глув, и не мора му се подвикивати. А није ни глуп, па да мора да чује. Тјера он лагано по своме и, обрни, окрени, некако увијек испадне по његовоме. За њега важи она чувена, помало подругљива, анегдота за неке „наше”, за које се говорило: кад их видиш да скачу са стијене, слободно скочи за њима, ништа ти неће бити.
Србе на Косову бију одвајкада, и ово на Газиместану није им првина. Али, само је један човјек у новијој српској историји имао петљу да им дође на праг и узвикне „вас нико не смије да бије”!!! Јесте да су касније и њих и њега били, убијали и убили, али… остало је записано, и историја то неће заборавити.
А Ибрахим – ага? Та, хајте молим вас, не понижавајте себе и не дижите му реп. Он је одавно отперјао к својима, у Луксебург. Он тамо, а ми Срби, тучени и они други…. у Хондурас!
Емило Лабудовић
