Пише: Славко Перошевић
Немој горко плакат драга српска кћери
Нек сузица твоја земљицу не кропи
Нек те урлик људских не плаши звијери
Већ ручице смјерно у молитву склопи
И погледај горе мило моје јање
У висине плаве пут рајскијех двери
Гдје владају срећа , мир и благостање
Гдје свачије дјело Божји кантар мјери
Ту међ сјајне искре звјезданога плама
Угледаћеш српском срцу драга лица
И схватит ћеш душо да нијеси сама
У бескрају дивних косовских равница
Одозгор те гледа шест вјекова борбе
Шест вјекова студи , страдања и плача
Војиново копље, Лазарева клетва
И оштрица бритка Милошевог мача
Сви јунаци што сад у краљевству живе
Оног што му кроз длан укуцаше чавле
Бесмртни хероји косовскога боја
Бан Страхињић , Бошко и Орловић Павле
Одозгор те гледа страшне битке хука
Што је бисмо против османских армада
Издаја и бјекство Бранковића Вука
И Миличин јаук са Крушевца града
Одозгор те данас посматрају многи
Што су храбро пали у одсудне уре
Танаско са топа, Зекини голаћи
Синђелићев пуцањ у барутно буре
И сви други српски витезови којим
Смрт бијаше слађа но ропство и ланац
Карађорђе славни и Петровић Вељко
Мишар , Ћеле кула , Делиградски шанац
Благородне очи светитеља наших
И челични поглед церских Леонида
Смрзнути јунаци Албанске Голготе
И костури трошни са Крфа и Вида
Стојанка те мајка са Кнежпоља гледа
И дјечице њене јауци и писка
Гавриловић мајор што пред стројем рече
” Ми смо данас браћо мачени са списка “
Гледају те сјени кошарских јунака
И витеза једног што у доба криза
На Паштрику громко наређење изда
” Нема назад браћо , Србија је иза “
Зато немој плакат лане моје мало
По јунскоме сунцу што ко ватра пржи
Но стисни зубиће па и ову муку
С поносом у срцу некако издржи
Не дај да ти сузе низ образе лете
Да бол твоја буде вражјој сили храна
Земљу отет могу ал у срцу нашем
Не могу угасит плам Видовог дана
Косово је више но комад равнице
Косово је више но воћњак ил њива
За њим Србин чезне вјеков’ ма
на јави
А ноћима дугим у снима га снива
Није лако гледат на Газиместану
Да гробове свете гази нога пасја
Али дан ће доћи да Косово Поље
Зрак јаркога сунца поново обасја
Са том жељом што у српском срцу врије
Подигнимо у вис пехаре и чаше
Косово је душа и срце Србије
КОСОВО ЈЕ ВЈЕЧНО – КОСОВО ЈЕ НАШЕ
Славко Перошевић
