Тридесет седме песничке, музичке и духовне свечаности „Јефимијини дани”, (12–14. јун) посвећене првој српској песникињи и монахињи Јефимији традиционално и ове године завршене су програмом „Јефимији у част” у порти манастира Љубостиња и доделом престижне песничке награде „Јефимијин вез” песнику Ђорђу Сладоју.
Награда се додељује од 2001. године а међу добитницима су најзначајнија имена српске поезије. Награда се састоји од копије Јефимијине „Похвале светом кнезу Лазару” и новчаног дијела.
Додели награде претходили су Песничка и Музичка приношења у којима су учествовали песници: Љубивоје Ршумовић, Мирјана Булатовић, , Видак Масловрић, Јасна Миленновић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић, Саша Нишавић, Зоран Вучић и ауторка овог текста, и гудачки квартет „Аурора” из Београда.
Поред великог духовног и песничког наслеђа „Јефимијини дани”, чији су организатори Народни универзитет и Народна библиотека „Јефимија” у Трстенику, чувају и богату збирку ликовних радова и икона, као и колекцију часописа „Јефимија” који је излазио готово две деценије, истиче песник Верољуб Вукашиновић, члан организационог одбора и директор Народне библиотеке „Јефимија”.
,,Манифестација је покренута у славу прве српске песникиње монахиње Јефимије која је у манастиру Љубостињи поред Трстеника извезла чувену „Похвалу Светом кнезу Лазару”. Оставила је још два дела непролазне вредности: „Туга за младенцем Угљешом” и „Завеса за хиландарске двери” па се може сматрати првом примењеном уметницом у српској историји. По предању у Љубостињи је сахрањена као монахиња заједно са кнегињом Милицом, у монаштву Евгенијом. После обновљења 1991. године „Јефимијини дани” се одржавају се увек у јуну, у Трстенику и у манастиру Љубостињи, под покровитељством Општине Трстеник и Министарства културе Републике Србије. Главна обележја ове културно-духовне манифестације су: неговање успомене на две успешне жене српске историје Јефимију и Милицу, кроз разне садржаје у току тродневне манифестације – додаје Верољуб Вукашиновић.
Другог дана манифестације увек се отвара изложба једне сликарке. Ове године су изложене иконе из манастира Велуће које је сликала игуманија Теодора и представљен је годишњак „Љубостињска приношења”. Истог дана додељена је и награда „Љубостињски крин” за најбољи литерарни рад ученика средњих школа Расинског округа на тему „Поуке Слова љубве деспота Стефана Лазаревића”. Награду је ове године освојила Анђела Матејић, ученица Техничке школе у Трстенику.
Први дан је посвећен кнегињи Милици, којој је споменик подигнут у центру Трстеника. Назив програма је „Од рода светла, весела и славна”, а чине га беседа коју је ове године одржала др Марија Јефтимијевић Михајловић. Пре ње беседили су Иван Негришорац, Ненад Грујичић, Будимир Дубак, др Валентина Питулић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, др Миодраг Радовић… Други сегмент ове вечери је „Венац српских песникиња”. Ове године учествовале су Дејана Николић, Искра Пенева и Јелена Протић Петронијевић. Трећи програмски део био је концерт етно или духовне музике, Ове године наступила је група „Бистрик” и Биљана Крстић.
Добитник Ђорђо Сладоје је беседом „Да се с нама не прекине” и песмом „Јесте било кнежеве вечере” захвалио жирију, домаћинима и покровитељима манифестације.
,,Салонски мудраци веле да је лудост жртвовати се за унапред изгубљену ствар, а уз то и некоректно према својим наследницима који ће испаштати због његове непромишљености, недостатка смисла за компромис и талента за издају. Тако мисле и говоре они који не би жртвовали ни главицу лука за оно за шта је Лазар положио главу. Занимљиво је, међутим, да кнезу Лазару на избору не замерају његови ближњи – ни кнегиња Милица, ни син Стефан, највећи вазалски владар у Срба и један од најзначајнијих у ондашњем хришћанском свету, ни кћерка Јелена која је надљудским напорима чувала Зету, ни Оливерa којa се удајом за Бајазита у ствари жртвовала… Нама, деци овог века, а на нас је спало, остало је да чинимо тако, а не иначе, да се не угаси сјај Лазаревог подвига и Јефимијиног слова…. Надам се да се на нама неће прекинути оне нити којима је Јефимија везла Похвалу кнезу Лазару односно величини духа, чврстини вјере и узвишености жртве као највише етичке тачке… – рекао је, између осталог, Сладоје у својој беседи.
Извор и фото: Политика
