
пише: Перица Ђаковић
Колико има истине у старој народној изреци „Дај човјеку власт па да видиш какав је“? Размислите сами и донесите свој закључак. Не желим, нити имам намјеру да на вас утичем, само ћу изнијети нека своја размишљања а односе се на посљедњи догађај у граду у коме проводим своје дане. Неки дан је главна тема вандредне сједнице Скупштине општине Херцег Нови било питање судбине Института „Др Симо Милошевић“. Рекао бих, барем за мене и моје схватање, кључ развоја не само Херцег Новог, Боке, већ и цијеле Црне Горе. Некадашњи визионари из овог града предвођени доктором Живковићем кренули су у пионирски подухват, размишљајући о здрављу људи (а има ли шта важније) да у Игалу направе бањско љечилиште. Подсјећања ради, захваљујући Игалу, или боље рећи Солилима, је и настао Херцег Нови (Твртко је у потрази за сољу, а да не би зависио од дубровачких трговаца, овдје направио солану, која је и развила град). Да, управо у непосредној близини тих солила настала је бања, захваљујући прије свега љековитом блату које се годинама таложило у мору. Да, тако је настала чувена бања Игало. Седамдесетих година прошлог вијека направљена је монументална зграда са терапијским блоковима, зграда којој ни разорни земљотрес 1979. године није могао ништа. Преживјела је та прва фаза и ту катастрофу, стварала је она овђе и своје кадрове – физиотерапуте. Али ти видовити људи нису на томе стали, направили су дјечије одјељење гдје су лијек својим болестима тражили родитељи дјеце из цијеле некад заједничке државе. И онда је створен пројекат друге, па и треће фазе бање Игало. Новљани, или боље рећи новска привреда стала је иза пројекта и кренула у изградњу грандиозног здања, познатијег као друга фаза, што је било намјењено искључиво страним пацијентима, превасходно из Скандинавије који су виђели баш овђе у овој клими и љековитом блату спас за своје болести, а у љубазним људима пронашли лијек за своју душу. Подсјећања ради, а понављање је кажу мајка знања, Бања и прва и друга фаза, и дјечије осјељење је изграђено на херцегновској земљи, са парама новске привреде, па чак и тај чувени кредит од милион еура је кредит херцегновске Југобанке. Дакле, све је тако било до деведесетих година, Новљани су се одрицали своје земље, својих високих плата ради развоја свога краја. Нису ни слутили да ће неко ту њихову земљу прогласити једнога дана да није њихова, па да и Институт, који су они градили, није њихов!? Период чувене привредне транзиције, или како би је народ назвао „ко је јамио, јамио је“, довео их је ту гдје су сада. Град са развијеном привредом први је платио данак приватизације. Рецимо трајекти, та златна кока носиља прва је пошла у приватизацију, и то кажу економисти, интересантно, по цијени која је била само у гориву на њима. Интересантно да је ноћ прије приватизације своју понуду повукао тадашњи херцегновски Аутосаобраћај, а да је приватизациони чин протекао у сличној атмосфери као и својевремено изјашњавање о прикључењу Боке Црној Гори. Тако су један по један одлазили гиганти – Првоборац, Мјешовито, ПКБ и Јужни јадран, ХТП Бока, Војна болница, практично све сем Института Игало. И ово здање се често налазило на мети чудног тока приватизације, али захваљујући појединцима сваки покушај куповине „испод жита“ био је заустављен. Игаљска бања је остала тако посљедња… Запослени су успјевали да послују, или што би народ рекао да крпе рупе како су знали и умјели, све до короне. Услиједило је изнуривање вишемјесечним непримањима плата и одливом кадра, а што је извело запослене на улице и блокаде, у чему су им се прикључили грађани и локални политичари. Тада је нова Влада кренула у изналажење начина спашавања Института. Направљен је план реструктурирања који подразумјева продају објеката, кажу по фазама, како би се Институт извукао из раља дугова. Поучени лошим искуством дио грађана не жели да се продају објекти, а што се могло и виђети на поменутој вандредној сједници херцегновске Скупштине. Дио одборника изразио је сумњу у искреност пројекта понуђеног реструктурирања, и што је интересантно, у дискусији су били и представници садашње градске власти, прије свих одборници Демократа. Одборници ДПС-а су исказали противљење понуђеном плану и одмах на почетку напустили сједницу, чудно да нису жељели ни да гласају против. Интересантно је да су највећи заговорници да се подржи понуђени пројекат били дојучерашњи опозиционари са републичког нивоа, а чиниоци садашње градске власти, одборници Новске листе, Демократа и За будућност Херцег Новог. Тако је било и приликом гласања, 17 одборника је глас дало за понуђени план реструктурирања, док су били против 2 одборника Уре, један од двојице одборника Нови побјеђује Марко Лучић и доктор Саво Никовић, одборник Демократа, који је поручио „Не смијемо дозволити да неко сјутра, прекосутра иза нас препричава нашу бруку и срамоту како нисмо сачували оно благо природе само богом дато. Сад желимо да скрешемо крила, да му ампутирамо дио тијела који га је створио. Адио здрава памети, постајемо емотивни и интелектуални инвалиди! Васпитан сам”, рекао је др Никовић „да је боље бити шворц него шверц генерација“, нагласивши да гласа у своје име и визави свога оца који је био начелник дјечијег одјељења тог Института, а не по налогу било које партије. Принципијелно, нема шта!