Хашки суд одбио је захтјев Ратка Младића за пријевремено или привремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога. Одлуку је донијела суткиња Грациела Гати Сантана, након консултација с петорицом судија који су претходно одлучивали о Младићевој жалби на правоснажну пресуду.
Младићева одбрана тврдила је да он болује од терминалне болести и да му је животни вијек драстично скраћен, уз напомену да услови притвора отежавају одговарајућу палијативну његу. Међутим, суд је утврдио да, иако је његово здравствено стање озбиљно и захтијева свакодневну његу, не постоји акутна терминална болест која би оправдала пуштање на слободу.
Према љекарским извјештајима, Младић се налази у стабилном стању уз повремена побољшања, а у затворској болници у Хагу има приступ високо специјализираној њези, укључујући мултидисциплинарни тим и могућност редовног контакта с породицом. Суд је оцијенио да његово даље задржавање није нехумано ни деградирајуће, већ да задовољава високе стандарде хуманог третмана осуђених лица.
Како се наводи, суд ће наставити пратити његово здравствено стање и осигурати одговарајућу његу и услове за одржавање контакта с породицом.
Подсјетимо, Ратко Младић осуђен је пред Хашким трибуналом 2021. године на доживотну затворску казну за геноцид у Сребреници, прогон, злочине против човјечности, истребљивање и друге ратне злочине у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.
Судско вијеће је потврдило првостепену пресуду којом је Ратко Младић ослобођен кривице за геноцид у шест бх. општина и то у Фочи, Власеници, Кључу, Санском Мосту, Котор Вароши и Приједору.
Као бивши ратни командант Војске Републике Српске осуђен је у првостепеној пресуди 2017. године на казну доживотног затвора првостепеном пресудом ИЦТY.
Утврђено је да је крив за геноцид почињен над око 8.000 Бошњака у Сребреници, заштићеној зони Уједињених нација (УН), у љето 1995. године, прогон и присилно премјештање Бошњака и Хрвата широм БиХ, терорисање цивила током опсаде Сарајева, те држање припадника мировних снага УН таоцима током НАТО бомбардовања 1995. године.
Најтраженији хашки бјегунац, који се од правде скривао скоро 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011. и шест дана касније изручен Међународном кривичном суду за бившу Југославију (ИЦТY) у Хагу.
Прва оптужница против њега је подигнута 24. јула 1995. године.
Рођен је 1943. године у Божановићима код Калиновика. Од када је завршио Војну академију у Београду био је у активној војној служби Југословенске народне армије (ЈНА).
Пред почетак ратова на подручју бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), 1991. године, Предсједништво СФРЈ унаприједило је Младића у генерал-мајора, а у априлу 1992. године, на самом почетку рата у Босни и Херцеговини, у генерал-потпуковника.
У мају 1992. године је именован за команданта Главног штаба новоформиране Војске Републике Српске.
извор: Н1
