Министар правде Бојан Божовић саопштио је да ће одлуку о изручењу До Квона донијети након пријема одлуке Уставног суда.
Уставни суд одбио је жалбу адвоката јужнокорејског држављанина До Квона Хејонга изјављену на пресуду Врховног суда којом је наложено да министар правде Бојан Божовић одлучи којој држави ће До Квон бити изручен.
Врховни суд утврдио је раније да су испуњени услови за изручење До Квона Сједињеним Америчким Државама (САД) и Јужној Кореји и одлучио да предмет преда министру правде ради одлучивања о дозволи изручења.
На ту пресуду жалио се адвокат До Квона.
Из Уставног суда су саопштили да је притворско вијеће тог суда, састављено од судија Момирке Тешић, Будимира Шћепановића и Фарука Руселбеговића, једногласно донијело одлуку којом се одбија уставна жалба подносиоца К.Д.Х.
,,Уставни суд је у одлуци закључио да је, према пракси Европског суда за људска права у Стразбуру, а коју прихвата Уставни суд, првенствено на домаћим органима, нарочито судовима да рјешавају проблеме тумачења домаћих закона”, каже се у саопштењу.
Из Уставног суда су рекли да није задатак тог суда да преузима улогу судова и утвђује чињенице и тумачи право у конкретним судским предметима, већ да је то задатак првенствено редовних судова.
Уставни суд, како су казали, неће доводити у питање утврђење чињеница, оцјену доказа и тумачење закона од редовних судова, осим у случају очигледне арбитрерности.
Они су рекли да неће доводити у питање утврђење чињеница, оцјену доказа и тумачење закона од редовних судова, осим када примијете да закључци редовних судова нијесу имали никакву правну основу, односно да су редовни судови примијенили закон у одређеном случају очигледно погрешно, или тако да су дошли до произвољних закључака и/или ускраћивања правде.
,,У конкретном случају, Врховни суд је, одлучујући по захтјеву за заштиту законитости, као суд који је по Уставу надлежан да обезбјеђује јединствену примјену закона од стране судова, дао своје тумачење релевантних норми у ситуацији када окривљени пред надлежним судом да сагласност за изручење у скраћеном поступку по више замолница”, каже се у саопштењу.
Наводи се да је тиме, тумачењем правне празнине, односно правне недоумице, примјењујући правну норму на конкретан случај, створио судску праксу.
Из Уставног суда су рекли да нијесу надлежни да закључком наметну другачије мишљење судовима у погледу тумачења закона, осим ако није ријеч о очигледном кршењу права.
Они су казали да тога у конкретном случају нема, јер је окривљени дао сагласност за изручење по обје замолнице и ниједним наводом није довео у питање да би му изручењем у било коју од држава било угрожено одређено право, осим што сматра да су учињене процесне неправилности у погледу тумачења закона.
Из Уставног суда су навели да су, сагледавајући околности предмета као јединствену цјелину, закључили да је поступак, који је претходио уставносудском, вођен на начин који је подносиоцу осигурао право на правично суђење и није довео у питање могућу повреду права на породични живот.
Они су казали да подносилац није „насељени мигрант“ у Црној Гори, да је приликом саслушања сам дао сагласност за изручење по скраћеном поступку и Јужној Кореји и САД-у, и да том приликом није истицао породичне прилике, нити околности породичног живота, односно одвојеност од породице.
,,То је један од елемената који ће се, здружен са осталим елементима и околностима из члана 26 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, цијенити приликом одлучивања којој ће држави бити изручен у ситуацији када постоји конкуренција замолница у односу на које су испуњени услови за изручење и не покреће питања могуће повреде права на породични живот из члана 8 Конвенције”, каже се у саопштењу.
Подсјећамо, пресудом Врховног суда Црне Горе, наложено је да министар правде Бојан Божовић одлучи да лли ће се До Квон изручити Јужној Кореји или САД-у.
На ту пресуду жалио се адвокат До Квона. Подсјећамо, Уставни суд Црне Горе је 19. октобра обуставио процес изручења јужнокорејског држављанина До Квона.
,,Усваја се захтјев за обуставу извршења и обуставља се извршење пресуде Врховног суда Црне Горе од 19. септембра 2024. године и поступак одлучивања о дозволи изручења подносиоца уставне жалбе Д. Х. К., до доношења коначне одлуке Уставног суда”, објављено је тада на сајту Уставног суда.
