На данашњи дан прије 26 година, 23. јула 1999. догодио се масакр над српским жетеоцима у Старом Грацку код Липљана на Косову и Метохији.
Током жетве на својим њивама 23. јула 1999. године убијени су: Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. Књижевник и новинар Живојин Ракочевић, директор Дома културе Грачаница, овим поводом је написао потресне стихове ,,Мирис дјеце“.
То је једна тешка неправда, која се по невиности људи и по томе што је злочин истражен и што се о њему све зна, сврстава у најапсурдније жртве нашег народа. С друге стране то су жртве којих се са посебним односом пијетета и светости сјећамо, са животном надом да ће правда достићи њихове убице које познајемо“, казао је Живојин Ракочевић.
Мјештанка овог села Момирка Чанковић, која и данас живи у Старом Грацком која је тада имала 29 година каже да је тај 23. јул обиљеживо њен и многе друге животе. Било је вријеме жетве и пошто смо данима од британског Кфора тражили пратњу да уђемо на њиве и да обавимо посао, а нисмо је добијали, ријешили смо да се сами организујемо. У то вријеме су се већ смјењивали озбиљни инциденти, бомбе и напади од стране Албанаца. Било је врло напето. Ипак, с обзиром да смо у селу имали два комбајна, пала је одлука да се крене у поље, али је договор био да се не ради после шест увече. У неко доба, још је био дан, комбајни су враћени у село и мислили смо да је све готово и да је опасност прошла“, присјећа се Момирка. Оно што је након тога услиједило, неће никада заборавити. Мјештани Драган Одаловић и Стеван Лалић пошли су да виде шта се дешава. На пољу су затекли трактор који је радио и на коме су била упаљена светла, а поред возила лежао је убијени Слободан Јанићијевић. Покушали су да добију централу Кфора у Липљану. Међутим, на централи је радио Албанац и упорно је спуштао слушалицу. Стеван је сео у ауто и отишао у Липљан. Обратио се првој патроли британског Кфора и рекао шта се десило. Патрола је дошла на наша поља и остала у шоку, прича Момирка. Породице су последње сазнале шта се десило и то тек када је Мајк Џексон, командант Кфора, дошао у село, а то је било око пола два ноћу. Ти јауци и лелеци били су стравични, присјећа се Момирка Чанковић.
Породице страдалих и даље чекају правду и надају се да ће починиоци бити пронађени. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину. Починиоци злочина нису пронађени иако је тадашњи цивилни администратор Бернар Кушнер дао гаранције и новчану понуду од милион тадашњих њемачких марака да ће преврнути сваки камен у потрази за налогодавцима и починиоцима. Злочин је, како мјештани упорно понављају, највећа мрља на лицу међународне војне Мисије Кфора и Унимка јер је почињен у њиховом присуству.
У Старом Грацку од близу 1.000 Херцеговаца које је почетком прошлог вијека населио краљ Александар опстало је у строгом центру села око 250 међу којима је 32 дјеце. Они ни на дан убиства не могу изаћи на мјесно гробље упалити свијеће и одати пошту родитељима јер је гробље, наводно, минирано.
