Након четири године на мјесту директорице Агенције за спречавање корупције (АСК) Јелена Перовић разрјешена је јуче са те функције. Савјет АСК-а је на јуче одржаној сједници једногласно донио одлуку о њеном разрјешењу. Перовић је у кућном притвору од средине априла, а Специјално државно тужилаштво је терети да је злоупотријебила положај и оштетила државни буџет за преко 100.000 еура.
Специјално државно тужилаштво (СДТ) покренуло је током прошле године истрагу против директорице Агенције за спречавање корупције (АСК) Јелене Перовић, између осталог, због преписке са бившом предсједницом Врховног суда Црне Горе Весном Меденицом током 2020. и 2021. године.
Како ће се испоставити, Перовић је у априлу ухапшена по налогу СДТ-а због сумње да је злоупотријебила службени положај.
Њен мандат на челу Агенције за спречавање корупције почео је у јулу 2020. године, обиљежиле су га бројне контроверзе а посебно се истиче преписка са бившом предсједницом Врховног суда Весном Меденицом.
Утисак је да након ове смјене АСК добија нову шансу да покрене озбиљне реформе и буде као институција учинковита у борби против корупције.
Преписка је изашла у јавност, а у њој се Перовић консултовала са Меденицом о случајевима на којима је радила док је била на позицији предсједнице цетињског суда а потом и челнице Агенције за спречавање против корупције која подразумијева испитивање поријекла имовине и одлучивање о сукобу интереса највиших државних органа.
То су показали транскрипти разговора из телефона Весне Меденице, који је заплијењен након њеног хапшења априла 2022.
Објављена преписка у листу “Вијести” отворила је и питање је ли Перовић у јулу 2020. законито изабрана на мјесто директорице АСК или је конкурс био намјештен јер је уочи избора на ту позицију писала Меденици да се морају срести јер је “добила понуду за посао”.
Весна Меденица је у фебруару прошле године оптужена пред Вишим судом у Подгорици за чланство у криминалној организацији њеног сина и више других кривичних дјела, од шверца дроге до противзаконитог утицаја и злоупотребе положаја, подсјетио је прошле године Радио Слободна Европа.
Неколико преписки свједочи да јој Меденица сугерише како да поступи у конкретним судским предметима.
Закон о Судском савјету и судијама прописује да судија суди и одлучује самостално и независно и да се судијска функција не смије вршити ни под чијим утицајем.
Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) навела је својевремено да је Јелена Перовић незаконито присвојила службено возило БМW.
Подаци до којих је дошао Истраживачки центар МАНС указују на бројне сумње у законитост набавке и коришћења овог возила. Перовић је те оптужбе одбацила и најавила тужбу.
Бивша опозиција, а садашња власт, оптуживала ју је да је селективна и да не контролише имовину и приходе функционера раније власти а посебно бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.
Иако је најавила брзу одлуку о сатовима које он посједује а који су јако скупоцјени Агенција годинама о томе не одлучује.
Одговорајући на такве оптужбе, Перовић је казала да ради по закону и да нема мјеста за тврдње да некога фаворизује.
Јелена Перовић је на челу Агенције за спречавање корупције четири године. За директорку Агенције изабрана је 24. јула 2020. године. Тиме је било попуњено мјесто директора, које је седам мјесеци било упражњено након што је Агенцију напустио Сретен Радоњић.
Перовић је прије ове функције била предсједница Основног суда у Цетињу, а на ту позицију постављена је 2015. године.
Од 2008. до 2015. године Перовић је била судија у кривичном одјелјенју Основног суда у Подгорици, чланица кривичног ванрасправног вијећа тог суда и одјељења судске праксе.
Прије него је изабрана за судију у Основном суду у Подгорици, Перовић је била стручна сарадница у том суду од 2004. године, а претходно је била судијска приправница у истом суду три године.
У њеној биографији се наводи да је током судијске каријере, судила у предметима за коруптивна кривична дјела.
