Пише: Перица Ђаковић
Како се приближава дан „Д“ за формирање нове власти у Подгорици, тако нервоза међу учесницима избора у главном граду све више расте и испољава се кроз разноразна, а понајвише медијска спињовања, а која су најчешће упућена ка предсједнику Црне Горе и листи која је носила његово име на поменутим изборима. Да ли је Милатовићева листа „Покрет за Подгорицу“ у овом тренутку ближа ДПС-у, СД-у и СДП-у, након одржаног састанка овог понедељка у подгоричком хотелу знаће се врло брзо, можда и прије 28.децембра, када је посљедњи рок за формирање власти. И док неизвјесност расте, све је више напада који се упућују Милатовићу, па и она којим га подсјећају да није изабран гласовима оних са којима намјерава да формира власт у главном граду. Истина је да су током изборних дана из редова странке којој је раније Јаков припадао, па чак је и основао, долазила жестока реторика, па и претња да са њим и његовим коалиционим партнером неће разговарати. Такву неопрезну пријетњу у изборној трци упутио је нико други него носилац коалиционе листе ПЕС-а и Демократа министар Мујовић, не размишљајући сигурно тада да ће они управо чинити тас на ваги за главни град. Ако Милатовић, заједно са Абазовићем ипак на крају оде под скуте Миловог ДПС-а, онда је лако пронаћи гдје се крије највећи кривац за такву одлуку. До прије овог понедјељка веома мали број политичких аналитичара, па и представника политичких партија, није могао ни слутити да би се поменуто могло десити, а посебну наду давао је сусрет предсједника и премијера, а када је он завршен без изјава, па и уобичајеног саопштења за јавност, већина је била убјеђена да је Подгорица најближа новим изборима, јер су напади на коалициону листу „За будућност Подгорице-Јаков Милатовић“ долазили баш од оних са којима су заједно били на челу бивше власти у главном граду.
Судећи по свему кроза шта пролазимо ових дана у политичкој “Гори Црној”, тешко је говорити о некаквим моралним принципима, части ,образу и неким узансама које важе у свакодневном животу, а од чега је, као што видимо, свијет политике одавно оперисан. Битно је изгледа, само дочепати се власти и онога што иде уз њу, тада се заборављају сва дата обећања и важе нека нова правила. Па, зар то нисмо одавно научили и виђели, још од тренутка када је Мило ишао код митрополита Амфилохија, па и код Патријарха Павла, па и код предсједника 42. Владе који је дошао на ту позицију захваљујући Литијама, али и подршци оних који су му дали мјесто број један на њиховој листи. Па зар и ово што се управо, евентуално сада дешава, са предсједником државе није практично политички дежави у земљи у којој се њени грађани практично одавно не питају баш сами све о себи и о својим бирачким гласовима.
Сада ми није јасно ни посљедње оглашавање предсједника, управо ових тренутака преко платформе X, а гдје каже „Будућност Подгорице и будућност Црне Горе треба пронаћи кроз јачање дијалога и међусобног разумијевања између политичких субјеката и актера грађанског центра – ИДЕЈЕ коју је на претходним локалним, предсједничким и парламентарним изборима предводио јединствени ПЕС”.
Па сада, “народе мој”, знај шта ти поручује човјек коме си ти својевремено дао највеће повјерење, не, да сједне у фотељу, већ си гласао да се смијени његов претходник. Зато и порука Михољског збора упућена Милатовићу, да он мјесто на коме се тренутно налази не дугује ни једној амбасади, већ народу који га је ту својим гласом поставио. Зато, што би народ рекао ,,У ПАМЕТ СЕ” док је вријеме сви који сте добили глас од народа!
Перица Ђаковић
