Screenshot
Интегритет је темељ ефикасне јавне управе, а превенција корупције у здравству мора бити национални приоритет, поручено је на догађају који је Агенција за спречавање корупције (АСК) организовала у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).
На скупу је представљен Извјештај о процјени примјене антикорупцијских мјера у здравству који је АСК израдила уз подршку УНДП-а, и који даје преглед стања интегритета, идентификује кључне изазове и указује на области за унапређење.
Од 30 здравствених установа које су учествовале у процјени, најбољи учинак остварили су домови здравља у Беранама и Бијелом Пољу. На трећем мјесту је Дом здравља Андријевица, четврти је Институт за љекове и медицинска средства Црне Горе, а пети Клинички центар Црне Горе. Укупан учинак у примјени антикорупцијских мјера у здравственим установама износи 47,85%, што показује потребу за системским приступом у јачању њихових капацитета.
Извјештај показује да је систем унутрашње ревизије недовољно развијен, да се ризици за осјетљиве друштвене групе недовољно препознају, те да већина установа нема потпуно уређене интерне акте о запошљавању. Резултати показују да се у највећој мјери испуњавају обавезе из Закона о спречавању корупције.
АСК је на основу налаза упутила 717 препорука за унапређење интегритета у раду здравствених установа, а 17 институција већ је спровело 53 мјере, што показује да ова методолошка процјена доноси резултате.
Предсједник Савјета АСК-а, Павле Ћупић, рекао је да истраживања јавног мњења које АСК спроводи континуирано указују да грађани перципирају здравство као сектор посебно изложен корупцији, те да је борба против корупције у здравству саставни дио националних и глобалних антикорупцијских приоритета.
„Експертиза Комисије за антикорупцију и грађанска права Републике Кореје, заједно са подршком УНДП-а, омогућила је да развијемо иновативну методологију за процјену спровођења антикорупцијских мјера. Овај приступ мијења начин на који Агенција мјери ризике, али и начин на који институције размишљају о интегритету. Борба против корупције није само примјена закона – то је промјена свијести и изградња система у којем је одговорност правило, а не изузетак “, истакао је Ћупић.
Стална представница УНДП-а у Црној Гори, Екатерина Паниклова, оцјенила је да резултати процјене пружају вриједне увиде у функционисање једног од кључних сектора јавних услуга.
„Анализе ове врсте помажу да идентификујемо изазове, разумијемо системске ризике и, најважније, заједнички радимо на рјешењима. Изградња снажне инфраструктуре интегритета захтијева трајну посвећеност, сарадњу и отворен дијалог“, нагласила је Паниклова, додајући да УНДП остаје поуздан партнер у јачању интегритета јавног сектора.
Потпредсједник Комисије за борбу против корупције и грађанска права Републике Кореје, Лее Мyеоунг-Сун, подсјетио је да Црна Гора од 2021. развија сопствену методологију засновану на корејском моделу:
“Овај модел међународно је препознат као добра пракса јер пружа системски начин идентификовања слабости, мјерења ризика и унапређења интегритета у јавном сектору. Црна Гора је овај приступ већ успјешно примијенила у различитим областима јавног сектора, што представља значајан успјех.“
Директорица УНДП Центра за јавне политике у Сеулу, Анне Јуепнер, истакла је да су црногорска искуства послужила као инспирација и другим државама, укључујући Шри Ланку, која је започела сличне иницијативе кроз програме УНДП-а. Тиме се потврђује значај међународне сарадње и размјене знања у јачању интегритета јавних институција.
Агенција је у периоду од 2021. до 2025. године спровела процјену примјене антикорупцијских мјера у пет од 10 јавних сектора, а резултате рада ће представити у децембру, на овогодишњој глобалној конференцији земаља потписница УН Конвенције за борбу против корупције.
Догађај је организован у оквиру пројекта „Нулта толеранција на корупцију: Јачање интегритета, транспарентности и одговорности у јавној управи у Црној Гори“, који спроводи УНДП уз подршку глобалне иницијативе УНДП Центра за јавне политике у Сеулу и Владе Републике Кореје.
