Screenshot
Српска академија наука и умјетности (САНУ) обавјештава јавност да је 6. фебруара 2026. године, у Новом Саду, у 82. години, преминуо академик Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. маја 1944), један од најистакнутијих књижевника у Србији.
Поред богатог књижевног опуса, његов немјерљив допринос српској култури огледа се и у, како наводе, плодном уредничком раду и покретању значајних едиција. Такође, пружио је велики допринос развоју библиотекарства у Србији.
Како је објавила Српска академија наука и умјетности, основну школу завршио је у родном мјесту, а Вишу реалну гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1969. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност.
Радио је као професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970–1975), гдје је двије године вршио дужност помоћника директора. Био је управник Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору (1975–1988).
У том периоду фонд Библиотеке увећан је за сто хиљада књига. Покренуо је издавачку дјелатност Библиотеке и био њен уредник. Уређивао је часопис „Домети“ (замјеник главног уредника 1974–1978, главни уредник 1979–1988). Такође, уређивао је издавачку дјелатност „Раванград“ (1979–1988).
У Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014, када је изабран за предсједника Управног одбора ове установе, у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата. Вуксановићев управљачки рад у најстаријој српској библиотеци националног значаја илуструје чињеница да је њен електронски каталог, будући да има милионски број записа, основа Виртуелне библиотеке Србије (систем ЦОБИСС), да има велику дигиталну библиотеку и сређен систем заштите културних добара. Обновио је Годишњак Библиотеке, покренуо едицију „Трагови”, едицију о дародавцима и друга издања.
Такође, био је уредник петојзичне „Библиографије књига у Војводини“. Уредио је „Каталог српских књига у Бечу 18. вијека“ и више од 150 каталога изложби, као и велики број томова каталога Библиотеке.
За рад у библиотекарству добио је републичке награде: „Милорад Панић Суреп“ (1996), „Запис“ (2007), „Ђуро Даничић“ (2009) и „Јанко Шафарик“ (2014). Октобарску награду Сомбора добио је 1986. године.
Био је члан Управног одбора Матице српске (1988–2008); потпредсједник Матице српске од 2004. до 2008. године.
За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Управник Библиотеке САНУ постао је 2011. године.
