Маргита- Маги Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе Екатарина Велика (ЕКВ) преминула је у 43. години прије 22 године, 18. септембра 2002. године.
Рођена је 1. април 1959. године у Београду као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија.
Похађала је и завршила основну школу „Ослободиоци Београда“ (1965–1973) и VIII београдску гимназију, математички смјер (1973–1977). Нижу и Средњу музичку школу, инструментални одсјек, класа професорке Мирославе Лили Петровић, похађала је и завршила у периоду од 1967–1976. у школи „Јосип Славенски“. Током школовања била је учесник многих такмичења и носилац бројних награда на такмичењима инструменталиста и камерних оркестара и ансамбала у Југославији и иностранству.
1970. кад јој је било 11 година, а Иву Погорелићу 12, као најталентованији у класи добијају понуду од руског професора Тимакина за наставак школовања у музичкој школи у Москви. Маргитина мајка одбија понуду, а Иво исте године (1970) одлази у Москву. Маргита наставља школовање у Београду, „прескаче“ шести разред ниже музичке школе и уписује први средње. 1977, након завршетка гимназије, уписује Архитектонски факултет у Београду. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једну од најталентованијих класичних пијанисткиња у бившој Југославији. 1981/2. школске године апсолвира на смјеру пројектовања „Смрзнуте музике“ /архитектуре/, а 1984. дипломира са темом „алтернативно пројектовање“ код професора Милана Лојанице.
Музичку каријеру започиње у рок бенду Катарина II на концерту у сали биоскопа Топчидерска звезда. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтисајзер на којем Стефановићева вјежба. Након повратка са тромјесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
Катарина II 1985. мијења име у Екатарина Велика и дјелује све до 1994. године. Стефановићева компонује и музику за филмове и драме Први пут с оцем на јутрење, Вера Хофманова, Повратак Вука Алимпића, Плави плави и позоришне представе Класни непријатељ и Три сестре, ради као продуцент (Карловy Варy) и гостује на албумима многих југословенских група као што су: Бабy Кате, Елвис Ј. Куртовић, Ван Гог, Бабе. 1985. појављује се у филму Горана Марковића Тајванска канаста гдје глуми Драгану, сестру главног јунака. У филму се појављује и ЕКВ изводећи пјесму Татоо.
После смрти Младеновића 1994. Екатарина Велика престаје да постоји и Стефановићева са неколико београдских музичара оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. 1995. оснива бенд ЕQВ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД (назван по легендарној пјесми ЕКВ) Ти си сав мој бол за бечку музичку кућу Цооп Артс & Црафтс Унлимитед. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене пјесме. У том периоду наставља да гостује на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима Глисерси, Зион банда и Директори.
2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић ,,Капут мртвог човека” што је њено последње музичко дјело.
Ппреминула је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници. Сахрањена је 21. септембра на Новом Бежанијском гробљу.
