Предсједник Савјета за права дјетета и министар спорта и младих Драгослав Шћекић похвалио је ажурност Министарства правде и министра Бојана Божовића што је Црна Гора коначно добила дуго најављиван Регистар починилаца кривичних дјела против полне слободе.
Шћекић је казао да сматра да треба узети у разматрање могућност да Регистар педофила буде јаван, како би свако могао да му приступи и како би родитељи могли добити информације да ли се неко од педофила налази у близини њихове дјеце.
“На тај начин знаћемо коме повјеравамо своју дјецу – у школама, вртићима, спортским друштвима, умјетничким удружењима и сл. и у каквом окружењу се крећу и бораве дјеца. Све ово из разлога што су одређена истраживања показала да лица која су починила кривично дјело против полне слободе имају већи страх од јавне осуде него од затворске казне. Нарочито охрабрује чињеница што се посебна евиденција води трајно и не може се брисати”, наводи Шћекић.
Додаје да је као предсједник Савјета за права дјетета, овој теми, која је веома осјетљива, приступао веома опрезно, те је и тематска сједница сазвана у мају на позив Савјета.
“Сједници су присуствовали в.д. предсједница Врховног суда Весна Вукчевић, врховни државни тужилац Милорад Марковић, в.д. директор Управе полиције Александар Радовић, са сарадницима, Маја Кнежевић Основно државно тужилаштво, као и Бојан Јушковић из области безбједности сајбер насиља над малољетним лицима, како би заједнички сагледали стање у овој високо важној области, анализирали упоредна законска рјешења и усаглашеност прописа са Европском унијом, као и које су то превентивне мјере које можемо предузети из оквира својих надлежности у циљу заштите дјеце. На самој сједници се указало да је пријеко потребан Регистар починилаца кривичних дјела против полне слободе. Само заједничким дјелом можемо сузбити да нам дјеца буду жртве”, казао је Шћекић.
Закључио је да у времену када је интернет технологија узела маха више него икада и када је доступна нашој дјеци максимално, посебну пажњу морамо посветити заштити дјеце од врбовања путем друштвених мрежа. Дјеца и млади морају знати да смо ми и институције прва адреса на којој могу тражити помоћ. Јер управо неинформисаност и неискуство су најбржи пут да нам дјеца постану жртве.
