Пише: Перица Ђаковић
Да ли је дошло вријеме да се напокон почну разгртати нагомилани политички облаци који су се већ дуже вријеме сакупљали изнад Црне Горе? Питање је које сам себи данас поставио након што сам прочитао-чуо двије данашње информације. Прва је била јутрос која ме је сачекала уз кафу а односи се на притвореног бизнисмена Душка Кнежевића који се од екстрадиције из Енглеске налази у спушком притвору. Оптужени банкар, како стоји у информацији, затражио је од специјалног тужиоца да му дозволи приступ његовом компјутеру како би доказао своје оптужбе на рачун некадашњег пријатеља Мила Ђукановића, а везано за први милион, ничију кућу на подгоричкој Горици. Дакле, све те приче смо давно чули, још неке и видјели (давање 200 хиљада еура за кампању ДПС-а). Оно што је интересантно у посљедњој, данас објављеној информацији јесте да Кнежевић је спреман да све то саопшти једино човјеку у кога има пуно повјерење. Тај човјек по ријечима Кнежевића је начелник Специјалног полицијског ођељења Предраг Шуковић. Надам се да ће Специјално тужилаштво ипак позитивно одговорити на захтјеве Душка Кнежевића, јер давањем му, или боље речено, враћањем му његовог личног компјутера држава Црна Гора, а тиме и истрага, не могу ништа изгубити.
Да ли се то Црна Гора плаши неке истине коју је иначе банкар Кнежевић давно јавно покренуо и био спреман да јавно сведочи о радњама које је чинио, не могу рећи његов некадашњи пријатељ, јер Мило је сам изјавио да са Душком никада није био у пријатељском односу иако су заједно љетовали, путовали, радили… Сјетимо се само збуњености и презнојавања на пресу коју је Мило показао послије сусрета, ако се не варам, са колегом из Албаније, послије објављеног видео снимка о давању поменутих пара господину Стијеповићу уочи кампање у Зети и незгодних новинарских питања. Тај видео о давању коверте саветника предсједника Црне Горе је изазвао велике протесте грађана Црне Горе, али на жалост јавности, не и покретање судских процеса које су грађани Црне Горе очекивали. Да ли ће се правда ипак покренути са мртве тачке када је у питању јавна прозивка банкара Кнежевића против (бившег пријатеља, па рекло би се и сарадника у неким радњама) предсједника и премијера Црне Горе требало би ваљда ускоро да сазнамо, или можда и не, бог ће га знати!
Друга информација, која ми је дала наду да би могли намакнути политички облаци да се почну разгртати изнад Црне Горе јесте порука садашњег предсједника Црне Горе упућена свом дојучерашњем политичком сабрату, а чинило се, по оној рођенданској торти, и пријатељу, премијеру Милојку Спајићу, да заједно сједну и разговарају о превазилажењу кризе у којој се нашао главни град Црне Горе, управо њиховим политичким разилажењем. Интересантно је да је Јаков поруку послао из Брисела, кажем интересантно јер сјећам се да је он сличну поруку својевремено упутио Спајићу приликом боравка у Њујорку (разговарао сам са много релевантнијим политичким адресама него што је Ескобар). Након те, назовимо је њујоршке поруке услиједило је увођење у игру око састављања Владе представника коалиције „За будућност Црне Горе“, који су практично Ескобаровим предлогом били далеко ван игре (присјетимо се изјаве лидера Бошњака дате на партијском скупу у Рожајима, гдје је цитирао Спајића, да представници Срба остају далеко од Владе). Са ким је сада у Бриселу имао важне састанке о европском путу Црне Горе, са ким је разговарао предсједник Јаков, односно ко му је „отворио очи“, или боље рећи ко га је убиједио да се криза у главном граду мора превазићи, надам се да ћемо убрзо сазнати. Наравно, сазнаћемо, надам се, као и шта се крије иза предсједникове реченице да је позив услиједио и због слабљења политичког блока грађанског центра.
Ко се крије иза такозваних грађаниста, и који су то политички субјекти који је чине, шта ће бити у односу са коалиционим партнером Уром, и гђе је ту нови Јаковов саборац Дритан, шта је са ДПС-ом и одређеним медијским субјектима, као и шта је са односима Спајићевих коалиционих сабораца у оквиру нове Владе и парламентарне већине? Дакле, питања је пуно, а одговор ћемо вјероватно брзо сазнати јер из ПЕС-а, а и кабинета премијера, брзо су одговорили на Милатовићев предлог да је Спајић спреман на разговоре и да прихвата, како је Милатовић рекао, пружену руку која се тиче државне одговорности и европске будућности.
Ето, управо као што рекох на почетку те двије данашње информације дају вјероватно и наду грађанима Црне Горе да би напокон могло и да „разведри више горе црне“!
Перица Ђаковић
