Пише: Емило Лабудовић
Опет покушавају да анектирају Босну и да у њој угуше Српску и понизе Србију.
А док то траје, у Србији се и даље хода, закључавају раскрснице и запречавају путеви.
Опет Босну „шмитују” и „сенке” вјековног мрака закриљују небо над њом, само да сунце не би обасјало Српску, а Србију гурнуло у таму.
А док то траје, у Србији њена младост и интелектуална елита настоје свим средствима да је дестабилизују и зауставе њен развој. „Блокираћемо све виталне саобраћајнице којима тече привредни живот земље, све док не колабира”, планирају и пријете.
У Сарајеву данас јече европске трубе и османлијске зурле задовољства, јер се „падишах” у СС униформи поново вратио на Башчаршију и латио бича и свилениг гајтана.
У Петој београдској данас одјекују урлици ђака и родитеља (???), потпомогнутих бројним „гостима”, којима се дочекује нова директорица.
На Косову Курти се и даље курчи и муља са резултатима избора, а све да би „Српску листу”, последње политичко уточиште тамошњих Срба, избацио са политичке сцене.
У Србији опозиција, потпомогнута студентима који као да нијесу свјесни у чије име и за чији џеп блокирају и пјешаче, ни под којим условима неће изборе већ да им се власт преда на тацни.
Њемци, и не само они, би хтјели да им Босна цијела буде под чизмом, и смислит не могу да Српска, изборена крвљу, Дејтон и Додик, а Вучић поготово, уопште и постоје.
У Новом Саду, у срцу Војводине, некакав Грухоњић, усташа ухљебљен на српској државној погачи, са рестловима давно пропалих политичких идеја и њихових носилаца, провјерених чанколизаца са све оним Чанком, свим средствима настоје раскомадају Србију и „отцепе” Војводину.
Америчка администрација (Трампов долазак ту није ништа промијенио) пријети да ће ускоро да блокира НИС, енергетску жилу куцавицу не само Србије.
До професора српских универзитета и факултета ова информација као да није ни допрла. Они би да студентско протествовање искористе (и већ јесу) да себи повећају плате, а да цех плати држава. Иста она коју планирају да економски сатру.
И тако, како би то рекао Радашин, брат по бабине линије Милашинов, село гори а бабу боли она ствар за све около. Важно је да је њеном дупету топло и да је добро ушушкано.
О, Србијо, види ли игдје ико да гориш?
Емило Лабудовић
