У ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, Скупштина Црне Горе је усвојила дискриминаторни и неуставни Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чиме су „у Скупштини Црне Горе умрли правда и право”, како је тада оцијенио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Прије изгласавања спорног закона долази до инцидента у скупштинској сали и комплетан посланички клуб Демократског фронта бива ухапшен и одведен у Центар безбједности у Подгорици.
Закон је усвојен гласовима тадашње владајуће коалиције: ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца и три посланика СДП, који су већ тада знали да се већинска Црна Гора противи том и таквом акту, који је, и прије него је ушао у скупштинску процедуру, продубио диобе у црногорском друштву.
Пред скупштинску расправу о овом закону, Митрополит Амфилохије је у личном обраћању посланицима изразио наду да ће у овом важном тренутку они имати одговорности пред Богом и грађанима Црне Горе, као и свеукупном домаћом и европском јавношћу
,,Да нећете подржати тај Предлог закона који грубо дискриминише Православну митрополију црногорско-приморску и друге епархије Српске патријаршије у Црној Гори, које је прије осам вијекова основао Свети Сава, први архиепископ српски”- поручио је тада Митрополитит Амфилохије.
Прије гласања Скупштина је одбила три амандмана Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, предложених као минимум минимума ради мира и братске слоге, а у циљу смиривања друштвених тензија и предупређивања тешких посљедице доношења таквог једног правног акта. Одбијањем ових амандмана, који су представљали часни излаз за све у овој нечасној работи, како су тада оцијенили из Митрополије црногорско-приморске, црногорски режим је у суштини одбио да се о својинско-правним односима расправља пред судовима ове земље у редовним поступцима, у складу са препорукама Венецијанске комисије:
Скупштинску расправу и доношење Закона о слободи вјероисповјести, којим се озакоњује отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори, пратиле су велике тензије и протести широм земље, као и блокаде саобраћајница од стране незадовољних грађана и прекомјерна употреба полицијске силе над народом.
Тог 26. децембра у јутарњим часовима Митрополит Амфилохије, схватајући тренутак нарастајућих тензија, као и потребу тадашње власти да изазове сукобе, упутио је видео поруку својој пастви у којој такође позива све на мир, а друга Ђукановића да одустане од закона топуза:
За то вријеме у Подгорици вјерни народ, свештенство и монаштво, предвођени владикама будимљанско-никшићким Јоаникијем и диоклијским Методијем, који су кренули из Саборног храма Ваксрсења у Манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду, служе молебан на мосту Блажа Јовановића, близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини. На том мосту ће и дочекати изгласавање закона у ноћи између 26. и 27. децембра.
Обраћајући се сабранима на мосту Блажа Јовановића, који нису марили ни за хладноћу ни за невиђено полицијско присуство, владика Јоаникије је казао да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести који није у складу ни са Уставом, ни са међународним стандардима који регулишу вјерска права, те да овај скуп представља израз неслагања са тим законом којим с припрема удар на православље у Црној Гори.
У Подгорицу је поподне стигао и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и разговарао са Душком Марковићем, тадашњим предсједником Владе, и Зораном Пажином, тадашњим министром правде, како би им пренио захтјеве Цркве православне у Црној Гори и затражио одлагања расправе за послије Божића.
Након тога Високопреосвећени Митрополит се обратио сабраном вјерном народу на мосту Блажа Јовановића доносећи благослов Светога Петра Цетињског и његовог ћивота уз поруку да све пролази само Црква опстаје и остаје. Он је казао да се Црква залаже да закон о слободи вјероисповјести буде донијет сагласно Мишљењу Венецијанске комисије и кроз дијалог са Црквом и осталим вјерским заједницама.
Током скупштинске расправе широм Црне Горе у знак протеста грађани блокирају путеве. Долази до интервенције полиције, привођења и процесуирања.
На мосту на Ђурђевића Тари полиција је брутално претукла групу вјерника и Епископа Методија који је након тога био на лијечењу на ВМА у Београду.
Ујутро тог хладног и мрачног 27. децембра, одмах након што је Скупштина изгласала дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори, владика Јоникије поручује да ће се наша борба против зла и неправде наставити.
Након изгласавања Закона о слободи вјероисповијести и дешавања у земљи, службеник Центра безбједности Никшић Милоје Шћепановић након 30 година радног стажа даје отказ како би био слободан човјек и православни хришћанин.
Његов примјер у данима који су долазили следиће и други слободни и храбри вјерници.
Послије годину дана од доношења дискриминаторног закона од стране сада већ бившег режима, на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе, заказане за понедјељак, 28. децембар, требало би да се нађе Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. О њему ће гласати позиција, посланици побједничких коалиција које су дошле на власт на крилима народног ослобођења и незадовољства покренутог управо доношењем спорног Закона о слободи вјероиповјести, и данашња опозиција, која је у претходном сазиву изгласала то безакоње.
Извор: Митрополија
