Адвокат Никола Ангеловски, правни заступник највећег броја грађана који је тужио државу у случају злогласног портала ,,Удар”, поднио је јуче Скупштини петицију за доношењем Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе.
Како је навео у свом образложењу, Црна Гора је једна од ријетких бивших комунистичких држава у Европи која није у потпуности приступила процесу цјеловитог отварања досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби.
,,Обавјештајна и контраобавјештајна служба ‘одјељење за заштиту народа’ (ОЗНА) у комунистичкој Југославији формирана је 1944. године, док Други свјетски рат још није био завршен. ОЗНА је 1946. године реорганизована и подијељена на цивилно и војно крило. Цивилна обавјештајна служба названа је Управа државне безбједности (УДБА), док је војно обавјештајна служба названа Контраобавјештајна служба (КОС)”, подсјећа Ангеловски.
Након распада Југославије у грађанском рату, додаје он, новонастале државе формирале су своје цивилне и војне безбједносне службе.
,,Новонастале цивилне и војне безбједоносне службе, који су правни сљедбеници некадашње ОЗНЕ-УДБЕ и КОС-а, преузели су службенике, архиву, опрему, средства и предмете али и методе рада службе чији су били сукцесори. Цивилна контрола над службама безбиједности у Црној Гори никада није до краја спроведена и неовлашћени тајни надзор представља основ за даље злоупотребе у раду цивилних и војних обавјештајних служби (подвале таргетираним људима, компромитовања у срединама у којима живе и раде, па и у јавности, притисци на њихове породице, монтирање судских процеса, па све до физичког обрачуна са њима)”, појашњава он у образложењу петиције поднијете црногорском парламенту.
Овакво функционисање безбједносних служби у Црној Гори, истакао је он, својствено је ауторитарним режимима, па међународни партнери Црне Горе су то уочили као непремостиву препреку за њену интеграцију у Европску унију (ЕУ).
,,Тајне службе, поред својих законских надлежности, још од 1945. године су злоупотребљавале своју моћ коју су црпиле из сервилности партијским интересима и недодирљивости коју су им ови интереси обезбјеђивали. Посљедица такве праксе њиховог рада су и даље велике и дубоке подјеле у црногорском друштву. Лична слобода грађана Црне Горе, њихово елементарно људско право загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима Генералне скупштине УН, снажно је угрожена таквим њиховим незаконитим радом. Заштиту црногорских грађана од институционалног насиља, и самим тим Црну Гору сврстати у цивилизоване државе, могуће је само разумном лустрацијом њиховог рада кроз отварање досијеа и документације”, сматра он.
Предмет овог закона је, пише Ангеловски, отварање по њемачком моделу свих досијеа и документације које су све цивилне и војне службе безбиједности које су дјеловале на територији Црне Горе сачиниле и водиле о грађанима, групама грађана и свим другим правним облицима организовања почев од 13.маја 1944. године до дана ступања на снагу овог закона и на начин како је то већ уређено њемачким Законом о документима службе државне безбиједности бивше Њемачке Демократске Републике.
,,Законско уређивање предложене материје, требало би да буде цјеловито, тако да обухвата законом утврђену процедуру отвања свих досијеа и документације које су водиле све цивилне и војне службе безбиједности. Предложени закон захтијевао би и компетентно и цјеловито сагледавање свих законских рјешења у погледу компатибилности са важећим законским и подзаконским актима, којим је регулисана област дјелованја цивилних и војних обавјештајних служби и тајности података”, стоји у образложењу за подношењем петиције.
Отварање досијеа је, напомиње Ангеловски, средство за спрјечавање манипулисања досијеима.
,,Уређено отварање досијеа је најбољи наћин за спрјечавање њихове нерегулисане употребе. Доступност досијеа ономе на кога се односи некада је и једини начин да се он одбрани од оптужби (па и оне о томе да је сарађивао са политичком полицијом на уштрб туђих људских права) и да заштити своја права од повреде. Отварањем досијеа се спрјечава, дакле, да некадашњи инструменти повреде права то поново постану, само на други начин”, наводи Ангеловски.
Отварање досијеа и документације тајних служби, категоричан је он, један је од првих корака у правном савладавању ауторитарне прошлости.
,,Отварање досијеа је, дакле, потребно зарад суочавања са прошлошћу и системима вриједности у оквиру којих су грађани живјели у вријеме недемократског режима. Искуства посткомунистичких земаља указују да је отварање досијеа моћан механизам суочавања са насљеђем ауторитарне прошлости и пут ка успостављању правне државе и правде у транзиционим демократијама.”, закључује адвокат Никола Ангеловски у образложењу за подношењем петиције Скупштини Црне Горе за доношењем и усвајањем овог закона.
Потписи се прикупљају до 17. августа, а неопходно је прикупити 6.000 потписа.
