Мртва војска коту запосјела
Сваки спреман опет да погине,
Сердар Јанко бронзанога чела
Смркнут слути топове са Дрине.
Мрки облак над Бојном се врти
И на лице баца јој се блатом,
Режи курјак. Слути игру смрти
Не с крвником већ с рођеним братом.
Развршје се врхом навршило
Запјенило. Кипи на све стране,
А Свевиђе очи затворило,
Чека зору да крвава сване.
Тамо к југу колона одмиче,
Мртви живе носе на плећима,
Нерођени на покојне личе…
… газе Срби старим траговима.
Емило Лабудовић
