Пише: Перица Ђаковић
Оно што су показали први резулатати херцегновских избора јесте чињеница да је досадашњи предсједник Општине Стеван Катић однио тактичку побједу над фаворизованим лидером Новске листе Мићом Коњевићем, који је до посљедњег тренутка важио за главног кандидата за новог првог човјека града мимоза. Одлука
Стевана Катића да у изборну трку крене под властитим именом, при том да се одрекне „подршке“ из Подгорице и своје странке Демократа, а да у помоћ позове нову грађанску листу „Отворена Бока“ донијела му је, показало се, добитну комбинацију. Грађани Херцег Новог су вјеровали човјеку који их је водио протеклих осам година и његовим резултатима. При свему томе треба бити поштен и рећи да је допринос који му је дала новоформирана Отворена Бока значајан, донијели су му сигурно три гласа који су се на крају показали као превага. Прво, унијели су нову свјежу крв (треба знати да странку чине највише Херцеговци и људи који су дошли у овај град), потврдило се да народ воли нова лица, а и њихова кампања само се наслонила на кампању и неоспорну популарност Катића. Такође, да будем потпуно искрен, ризикујући да се то можда некима и неће свиђети, чињеница је да је сам Катић показао да је популарнији од
странке која га је довела на ову позицију 2017. године, али за разлику од претходника на мјесту предсједника Општине Херцег Нови, он је задржао присност са људима и сусретљивост инсистирајући у свом приступу да је локал патриота. Искрено, да су Демократе ишле без Катића вјероватно да би прошли као у Никшићу, или као УРА Дритана Абазовића која у том граду није прешла цензус, а у Новом је ипак успјела да
задржи одборнички мандат, а што би требало озбиљно да се замисле у врху Демократа и УРЕ.
Што се тиче директних конкурената Стевана Каића, морам поновити, главних фаворита локалних избора у граду подно Орјена, Новске листе, чини се да њихова тактика није била успјешна. Од препознатљиве градске локалне листе која је и основана као таква прије 13 година, све познаваоце политичке сцене зачудило је њихово коалирање са ПЕС-ом, односно њиховим лидером Милојком Спајићем. Вјероватно да су у Новској
листи очекивали позитивну синергију, али нису водили рачуна да популарност ПЕС-а очигледно на локалном нивоу је далеко у односу на парламентарне изборе. Погледајмо Будву, гдје је ова странка доживјела практично фијаско иако је на челу имала значајну будванску личност, а у суштини ништа боље није прошла ни у Никшићу гђе су најављивали да ће имати убједљво највећи број одборника, а једва су на крају уз своје име прикупили само 5 мандата. Дакле, очигледно да је популарност првог човјека ПЕС-а, потезима које повлачи доведена у питање код обичног народа, али и представника политичких странака у самом парламенту, као и код свог дојучерашњег сабрата Јакова Милатовића који га је баш уочи ових избора жестоко оптужио за потез везан за инвестицију и инвеститора из Уједњених Арапских Емирата. Саму популарност ПЕС и сам љуља код народа а то је и изјава њигховог посланика, ничим изазвана, сем ако није додворавање присутнима у ТВ студију у изборној ноћи из редова ДПС и СДП, да је он лично против да Марко Ковачевић поново буде први човјек Никшића, који је са својом коалицијом освојио три пута већу подршку грађана од представника њиховог политичког субјекта. Ту изјаву брзо су покушали да пеглају и у врха ПЕС-а, али је непромишљена ријеч отишла у етар и остаје да виси Јаковова порука да ПЕС има намјеру да ЗБЦГ замијени у влади са ДПС- ом, односно увријежено мишљење код грађана да је велики број ПЕС-ових чланова из редова бивших ДПС-ваца из другог и трећег ешалона.
Но, оставимо то за неку другу причу и прилику, а да се вратим локалнм изборима у Херцег Новом гдје је помало чудно да медији у извјештајима спомињу Демократе као побједнике а њиховог имена није било ни уз једну од 9 изборних листа. Оно по чему ће се ови новски избори памтити јесте највећи пад ДПС-а у досадашњој историји, једва 16 гласова преко 2.000 је минимум на коме ова странка у Херцег Новом никад није била, и остала је далеко у опозицији. Иако се очекивао пад коалиције За будућност Новог и Боке, у посљедњем тренутку су се зауставили на 5 мандата (претходно су имали седам), што се и кретало у процјенама. Пријатно је изненадио Грађански покрет за Херцег Нови ,,Идемооо” који предводи Оливера Доклестић, преласком цензуса и имаће свог представника у Скупштини општине, али чини ми се да је директно одузела један мандат Новској листи. Пријатно је изненадио преласком цензуса и Европски савез. Непријатно је, мора се признати, изненадила УРА, која није успјела да сачува своја 2 мандата (извукла је један), а што се тиче СНП-а, њима ни мала излазност није помогла да пређу цензус, па се у овој партији морају упитати зашто више немају локалних лидера и ко им је угасио свјетло у граду гдје су некад били лидери. А кад је о
Бокешком форуму ријеч, он је према предвиђањима остао далеко испод цензуса.
Ето, тако би могао да изгледа први поглед на новске изборе, а сада остаје отворено потање кога ће побједник – а то је Стеван Катић и Отворена Бока, а не како неки наводе Демократе, позвати све да формирају власт у граду мимоза. До сада је у владајућој коалицији било 27 од 35 одборника, а да ли ће их бити више или мање, видјећемо врло брзо.
Перица Ђаковић
