Уставни суд Црне Горе одбио је пет уставних жалби које су се односиле на одбијање захтјева за издавање грађевинских дозвола на подручју природног и културно-историјског подручја Котора, оцјењујући да заштита УНЕСЦО баштине представља легитиман јавни интерес и да подношење захтјева за грађевинску дозволу не ствара стечено право на њено издавање, саопштено је из те установе.
Подносилац жалби тврдио је да је у вријеме подношења захтјева испуњавао законске услове за издавање грађевинских дозвола, али да су његови захтјеви одбијени примјеном прописа донесених након њиховог подношења, чиме су, како је сматрао, повријеђена његова права на правично суђење и мирно уживање имовине.
Уставни суд није прихватио те наводе и потврдио је став редовних судова да самим подношењем захтјева за издавање грађевинске дозволе не настаје стечено право на њено издавање, нити обавеза државе да је изда.
У одлукама се наводи да су забране градње уведене ради заштите природног и културно-историјског подручја Котора, које се од 1979. године налази на Листи свјетске баштине УНЕСЦО-а, те да заштита тог подручја представља легитиман јавни интерес.
„Обавеза заштите културне баштине установљена је Конвенцијом о заштити свјетске културне и природне баштине, која има примат у примјени. Одлуке на основу којих није издата грађевинска дозвола представљају испуњење обавеза Црне Горе у односу на ту Конвенцију, па се не може говорити о ретроактивној примјени“, наводи се у одлукама Уставног суда.
Суд није прихватио ни тврдње подносиоца о ретроактивној примјени прописа, оцјењујући да се у конкретном случају ради о извршавању међународних обавеза које је Црна Гора преузела ратификацијом Конвенције о заштити свјетске културне и природне баштине.
Уставни суд прихватио је оцјену редовних судова да би другачије тумачење значило давање предности интересима појединачних инвеститора у односу на јавни интерес заштите подручја које ужива међународну заштиту УНЕСЦО-а.
„Према инструкцијама УНЕСЦО-а било је нужно донијети одлуке којима ће се онемогућити даља девастација природног и културног добра непланском и претјераном градњом. Очување Котора несумњиво јесте и мора бити јавни интерес“, истиче се у одлукама.
Уставни суд подсјетио је да је Црна Гора претходних година упозоравана на опасност да због неконтролисане урбанизације и девастације културног пејзажа Котор изгуби статус подручја свјетске баштине.
Суд је на крају закључио да је мијешање у право подносиоца на мирно уживање имовине било усмјерено остваривању законитог циља у јавном интересу.
„Подносилац подношењем захтјева за издавање грађевинске дозволе није стекао право које би уживало уставну заштиту као стечено право“, наводи се у одлукама.
Уставни суд је такође прихватио став редовних судова да примјена прописа који су важили у тренутку одлучивања о захтјевима за издавање грађевинских дозвола није била супротна Уставу Црне Горе нити Европској конвенцији о људским правима.
