Уколико ЕУ убрза преговоре о чланству са Црном Гором, најнапреднијим кандидатом и одреди индикативан и не баш далек датум приступања ЕУ, то би могло послужити као снажан подстицај другим кандидатима да остваре напредак, као и да помогне снажењу кредибилитета процеса придруживања ЕУ. Нова Влада Црне Горе, формирана у јесен 2023. године, пружа шансу да се убрзају потребне реформе, наводи се у анализи “Промјењива динамика на путу Западног Балкана ка ЕУ”.
Аутори су Марек Дабровски и Лука Лери Мофат, а документ је објављен на сајту ,,бруегел.орг”.
Како се напомиње, спори темпо проширења Европске уније на Западни Балкан може се приписати губитку политичког апетита земаља чланица ЕУ за даљим проширењем током 2010-их и почетком 2020-их година, као и чињеници да земље Западног Балкана нијесу успјеле да остваре видљив напредак у испуњавању критеријума за приступање ЕУ.
,,Након почетка рата у Украјини 2022. године, ЕУ је дала већи политички приоритет даљем проширењу. Са новом владом у Црној Гори од краја 2023. године, приступни преговори са овом најнапреднијом земљом кандидатом кренули су даље”, наводи се у документу чији су аутори Дабровски и Мофат.
Када је у питању приступање Црне Горе и Србије, преговори о чланству су могли да почну 2012. и 2014. године. Међутим, преговори су тада стагнирали, упозорава се.
,,До јуна 2024. године, сва 33 поглавља отворена су за Црну Гору, али су само три (наука и истраживање, образовање и култура и спољни односи) привремено затворена. Међутим, на шеснаестом састанку Међувладине конференције са Црном Гором 26. јуна 2024. године, констатован је значајан напредак у поглављима о владавини права (поглавље 23 о правосуђу и основним правима и поглавље 24 о правосуђу, слободи и безбједности). Уколико преговори о ова два поглавља ускоро буду привремено затворени, читав процес приступања Црне Горе би могао бити убрзан”, оцјењује се у документу.
План раста за Западни Балкан је корак у правом смјеру, али његова финансијска величина (а самим тим и потенцијал да подстакне земље Западног Балкана да убрзају процес реформи) остаје ограничена, додаје се.
,,Требало би да буде значајно увећан у смислу буџетске алокације. То би га учинило привлачнијим за земље кандидате, стимулишући њихову спремност да предузму најтеже економске реформе и реформе управљања. То би такође могло помоћи у убрзању економске и друштвене конвергенције”, сматрају аутори.
Земље западног Балкана су већ блиско економски интегрисане са ЕУ, додаје се.
,,Њихово приступање ЕУ додатно ће ојачати економске везе и помоћи убрзавање конвергенције прихода по глави становника, као што се десило у земљама које су се раније придружиле ЕУ. Такође ће помоћи у ублажавању различитих друштвених рањивости. Може и економски и политички да стабилизује регион, који се директно граничи са неколико држава чланица ЕУ и који служи као копнени мост између југоистока ЕУ (Грчке и Бугарске) и њеног централноевропског дијела. Такође може помоћи да се минимизира мијешање спољних сила као што су Русија и Кина”, закључује се у овом документу.
