Гордост и сујета у политици нису само личне слабости већ сила која руши мостове између власти и народа, казао је одборник Праве Црне Горе у Скупштини Главног града Стефан Вешовић.
“Гордост је вјеровање у сопствену непогрешивост, увјерење да власт припада онима који “знају боље”. Такви политичари често заборављају да власт није право које се узима, већ повјерење које се добија. Сујета, с друге стране, тражи признање и дивљење, постављајући политичара у центар пажње, чак и када изостаје подршка оних које би требало да представља”, написао је Вешовић на мрежи X.
Такви политичари, како наводи, опијени сопственим увјерењем да су најбољи често не виде истину – да без подршке народа њихова власт постаје илузорна, а њихови циљеви пуки симбол гордости.
“Како може да се влада у име народа, а да се притом одбаци воља тог народа? Власт без легитимитета је насиље над стварношћу и здравим разумом. Гордост често дјелује као одлучност, а сујета као амбиција, али те особине разоткривају слабост политичког карактера – неспособност да се призна грешка или чује другачије мишљење”, истакао је он.
https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fstefan.vesovic%2Fposts%2Fpfbid06o52vZYNBZHK9K43tANHb1vKWMCEpiADpfru1NEChnQmASaBM8V8nbLdYd3yQPhFl&show_text=true&width=500
“Увјерење да се зна боље од свих других није снага, већ слабост која удаљава политичара од стварних потреба народа. У политици, владати без подршке народа значи одбацити саму суштину власти као друштвеног уговора. Историја нас учи да политичари који игноришу вољу народа на крају остају сами, јер власт темељена на гордости не може издржати суд времена”, указује Вешовић.
Истиче да права снага политичког лидера лежи у слушању, у разумијевању да се моћ црпи из заједништва, а не из самоувјерене изолације.
“Онима који мисле да су бољи и да знају боље остаје да схвате да се власт не мјери њиховим амбицијама, већ повјерењем оних које представљају. Без подршке народа, сваки покушај владања постаје борба са ветрењачама – а судбина је увек иста: пад у самоћу сопствених заблуда”, истиче Вешовић.