Пише: Перица Ђаковић
Свједоци смо новог повратка лидера ДПС-а Мила Ђукановића, по ко зна који пут, у политику, иако кажу „зли језици“ да он са политичке сцене Црне Горе није није силазио од 1991. године, када се први пут појавио и то ништа мање него, у својој 29. години као њен премијер! Истина, сада је, и то дан након свог 63. рођендана, побједнички ушетао у салу Универзитско-културног центра на 10-ти јубиларни конгрес партије коју је преузео од свог претходника, до тада „блиског пријатеља“, њеног утемељивача Момира Булатовића, кога је смијенио 1997. године на мјесту дотадашњег лидера јединственог ДПС-а. У ствари, био је то његов први повратак, јер је практично био избачен из ДПС-а у марту ’97. године када је на Главном одбору, због сукоба са Момиром, неки кажу због (не)подржавања Милошевића, а други кажу због сукоба око шверца цигарета, који је и тада био “државни посао”, добио само 7 гласова и поднио оставку на мјесто потпресједника. Партију није напустио јер је попустљив био његов друг са баскета, па су се заједно нашли на предсједничким изборима али на супростављеним странама. У првом кругу у октобру 97. Момир је однио убједљиву побједу, али су за други круг уз Мила стали Мараш и неки кругови из тадашње ДБ, па је за само двије седмице превага гласача “изненада” прешла на страну до тада другопласираног Мила. Био је то његов први не повратак, него долазак на кормило ДПС-а и Црне Горе, а од тада до августа 2020. био је неприкосновени владар, не само политички, Црне Горе. Укупно два пута предсједник и седам пута премијер, уз два, као, одласка из политике у бизнис. Овај нови повратак на мјесто првог почасног предсједника ДПС-а, неки кажу у партији једногласно, а неки кажу и не, јер добро обавјештени кажу да је против тог предлога био познати ватерполиста и капитен репрезентације, а сада посланик Никола Јановић, који се изгледа и није појавио на јубиларном конгресу. Изгледа да је Јановић један од ријетких који је у партију унио своје личне, истина не само спортске заслуге, и име, а не да је у ДПС ушао, као већина, да би ту стекао популарност и имовину. Но, вријеме ће показати да ли је то тако и да ли ће Никола кренути неким другим, својим путем. Ипак је то тема за неку другу причу, за сада останимо уз ову Милову „повратничку“.
Да не заборавим да је након предаје власти Ђукановић био најавио и свој одлазак у шуму, али у њу није отишао као некада партизани па и четници, иако је на њиховим подјелама Црне Горе дуго градио своју политичку каријеру, али и својом политиком подијелио Гору Црну.
Неки, боље политички обавјештени, кажу да Мило никада није ни напуштао ДПС, да је и када је мјесто лидера препустио млађаном Живковићу, да је и тада Мило практично вукао све конце у својој партији. Дакле, ти „зли језици“ кажу да се Мило увијек враћао у политику када је осјетио да му пријети нека опасност, као на примјер познато суђење у Италији ради шверца цигарета, па је у народу и настала, или боље рећи замјењена изрека „после Тита – Тито“ изреком „после Мила – Мило”! Овога пута повратку господара, али и самом 10. јубиларном конгресу једне од најприсутнијих политичких субјеката није било пуно присутно виђенијих „великих“ званица, али је својим присуством, као и приликом бурних белведерских дешавања, догађај увеличао, а ко би други него дежурни подржавалац Миловог лика дијела, господин Чанак, остаће једино нејасно да ли за хонорар или не? У сваком случају, остаће уписано да је Чанак, иначе маргинализован на српској политичкој сцени, лично закукао како у Србији недостаје присуство ДПС-а!?
И сада да се вратим наслову а он каже у стилу оне чувене пјесме „Вратио се Шиме, гди је бија да је бија липо му је било“, овдје само измјењено „Вратио се Мило! До сада му је фино било“, наравно има и додатак уз питање – да ли он сам осјећа опасност, а у стилу недавне карикатуре Горана Шћекића, пријаве АСК-а Државном тужилаштву, покушаја да се нарко картели прогласе терористичким организацијама, али и најаву формирања Анкетног одбора у Скупштини Црне Горе, као и све чешћег медијског довођења његовог имена у везу са неким немилим догађајима из недавне прошлости Црне Горе а везаним за настрадале новинаре, политичаре и високо рангиране полицијске службенике. Да ли то има везе и са учесталим појављивањем њему блиских особа на протестима студената ради смјене у безбједносном сектору, као и бојкота рада Скупштине, врло брзо ћемо сазнати.
Перица Ђаковић
