Пише: Перица Ђаковић
Пратим ових дана дешавања на домаћој политичкој сцени и чудом се начудити не могу како се ова нова политичка елита понаша или копира претходну која нас је од богате земље довела до сиромаштва, довела народ пред контејнере, а она уживала у благостању крчмећи наследство. То ми дође по оној у народу важећој „када купујеш кућу не узимај од онога ко ју је градио, већ онога ко ју је наслиједио“. Ево, тек сада на ред дођоше Милове ВИП риволвинг картице, којима је обилато трошено на ексклузивна љетовалишта и прескупе бутике. Да ли ће клупко напокон почети да се одмотава, јер то је само дио леденог бријега и дио народног богатства који се преливао у приватне џепове. Надам се да ће уз почасног нам предсједника на тапет стићи и они око њега који су транзиционо раскрчмили имовину државе поставши преко ноћи моћни бизнисмени, захваљујући како сами кажу транзицији, а колико је она била праведна и колико су они, али и њихови савјетници све тада знали о Христовој бесједи на гори својим ученицима: „Не бацајте бисере пред свиње!“ Нажалост, народ се само узалуд надао правди послије литија да ће држави, односно народу бити враћено отето, већина се правила као кад дође пред медведа, мртвим. Да ли смо на прагу преокрета, не знам, али трачак наде је најновија насловна страна Вијести, новине у чијем настајању је и Мило са братом Ацом дао значајан допринос, на којој је „господар“ уз позу и поруку да је АСК открио трошење, или боље рећи бахаћење, са поменуте ВИП картице.
Да се не лажемо, било је таквих прозивки и до сада, од оне коверте, првог милиона, офф шор компаније, колекције сатова, чудних летова, и све је остало само на причи. Зато и питање – да ли ће и ова насловница остати само на папиру, уз познату изреку да папир трпи све? Да, и тако су нас довели до Горе Црне, а када би држава имала снаге да поврати све што су јој узели били бисмо сигурно богата Црна Гора у којој би социјална помоћ била равна просјечној заради.
И ако баците поглед на насловницу, а око вам крене само мало ниже, виђећете расправу новог премијера (као и бивши Господар, и он је економиста) са шефом кабинета а насупрот њих професоре Економског факултета који су јавно тврдили да су Европа 1 и 2 значајно утицале на инфлацију. Али да они, без обзира што су професори економије на државном факултету “нису у праву”, јер како им рече Спајић “користили су нетачне податке”. Па ваљда премијер зна, јер он није студирао ту у Подгорици, и да су Монстатови подаци, а које су професори Економског факултета користили погрешни. Оно што је интересантно, на овом панелу нисмо виђели економисту Сашу Дамјановића, човјека који је као спровео програм Европа сад 1, и који је на одласку из 43. Владе као врућ кромпир оставио својим насљедницима и народу пласирао тада први економиста те професорове Владе Милојко Спајић.
Узалуд је професорка Економског факултета Маја Баћовић говорила како се нешто рачуна и примјењује, Спајки јој је једноставно рекао да они са факултета то не знају. У ствари, можда је премијер у праву, па он зна како је добио највећу подршку народа и како се шта рачуна. То што ми мислимо да знамо и што видимо одлазећи свакодневно у продавнице из којих се враћамо са све мањим и тањим кесама, то је само наша оптичка варка, стварно гледано ми имамо више пара, замислите каже то и Монстат, али пара са којима мање можемо да пазаримо. Ми смо, а не само ми него и стручњаци, професори не само са подгоричког Економског факултета, као из оне приче „Царево ново одело, сви виде само ми не, чудно!
Али то и није важно, као што није важно ни како се крчми државна имовина, возе државни аутомобили, троше дневнице и како се постаје савјетник… Шта то има да се пита и да зна народ који бира и гласа, шта има то да га интересује. Важно је изгледа само се докопати власти, јер човјек на врху власти боље од нас види, што би рекао Његош „Ко на брдо, ак’ и мало стоји више види но онај под брдом“, али код нас тај који дође на брдо, нажалост, брзо заборави оне ријечи Марка Миљанова о чојству и јунаштву.
Зато, зарад тих предака, али више зарад садашњих и будућих потомака, да би Гору Црну претвории у Црну Гору било би господо веома важно да народу и држави вратимо његово, да тако покажемо свој патриотизам, у који се изгледа погрешно кунемо.
Перица Ђаковић
